Drevno ritualno značenje Stounhendža je još uvek misterija, ali istraživači su korak bliže razumevanju kako je nastao čuveni kameni krug.
Jedinstveni kamen koji leži ravno u centru spomenika donet je na lokaciju u južnoj Engleskoj sa blizu vrha severoistočne Škotske, objavili su istraživači u sredu u časopisu Priroda. Nije jasno da li je kamen od 5 metara prenet čamcem ili preko kopna – put od više od 740 kilometara.
„Iznenađujuće je što dolazi tako daleko“, rekla je arheolog sa Univerziteta Ekseter Suzan Grini, koja nije bila uključena u studiju.
Više od stotinu godina, naučnici su verovali da centralna ploča od peščara Stounhendža — dugo nazvana „oltarski kamen“ — potiče iz mnogo bližeg Velsa. Ali prošlogodišnja studija nekih od istih istraživača pokazala je da kamen ne odgovara geologiji formacija peščara u Velsu. Pravi izvor kamena do sada je ostao nepoznat.
Za ovu studiju, timu nije bilo dozvoljeno da otkine stene na lokaciji, već je umesto toga analizirao minerale u delovima stene koji su sakupljeni u prethodnim iskopavanjima, od kojih neki datiraju iz 1840-ih. Pronašli su podudaranje u formacijama peščara Orkadijskog basena na severoistoku Škotske, regiona koji obuhvata delove vrha škotskog poluostrva, kao i Orknijska ostrva.
„Taj geološki ‘otisak prsta’ se ne ponavlja ni u jednoj drugoj oblasti sedimenta u Velikoj Britaniji“, rekao je geolog sa Univerziteta Aberistvit Nik Pirs, koautor studije.
Grini je rekao da teška logistika premeštanja kamena na tako veliku udaljenost pokazuje visok nivo koordinacije i kulturne veze između ova dva regiona drevne Britanije.
Stounhendž je izgrađen pre oko 5.000 godina, a kamenje koje je formiralo različite krugove doneto je na lokaciju u različito vreme. Postavljanje kamenja omogućava da sunce izađe kroz kameni „prozor“ tokom letnjeg solsticija. Drevna namena oltarskog kamena – koji leži ravno u srcu Stounhendža, sada ispod drugih stena – ostaje misterija.
„Stounhendž nije naselje, već mesto ceremonije ili rituala“, rekla je Heder Sebire, viša kustosica engleskog nasleđa, koja nije bila uključena u studiju. Ona je rekla da ranija arheološka iskopavanja nisu otkrila dokaze o gozbi ili svakodnevnom životu na tom mestu.
Prethodna istraživanja su pokazala kulturne veze — kao što su sličnosti u stilovima grnčarije — između oblasti oko Stounhendža i škotskih Orkniskih ostrva. Drugo kamenje u Stounhendžu dolazilo je iz zapadnog Velsa.
Dok je Britanija prošarana drugim neolitskim kamenim krugovima, „jedinstvena stvar u vezi sa Stounhendžom je udaljenost sa koje je kamenje došlo“, rekao je Ričard Bevins sa Univerziteta Aberistvit, koautor studije.
