SAD neće dozvoliti ukrajinskoj vojsci da koristi američke rakete većeg dometa za udare duboko u Rusiju, uključujući i oblast Kursk, rekla je zamenica portparola Pentagona Sabrina Sing na brifingu u četvrtak. Kijevske snage su prošle nedelje pokrenule veliki upad u pogranični region Rusije.
Kijev je više puta pozivao svoje zapadne pristalice da mu dozvole da koristi određeno oružje, uključujući rakete dugog dometa ATACMS, za udare na rusku teritoriju. Nastavak upada u rusku Kursku oblast je „ponovo ojačao“ ove pozive, prema ukrajinskim medijima, pri čemu je lider Vladimir Zelenski navodno insistirao da bi takvi udari približili sukob kraju.
ATACMS može da pogodi mete na udaljenosti do 300 kilometara i može ga lansirati višecevni raketni bacači HIMARS američke proizvodnje.
Upitan o njihovoj upotrebi od strane Kijeva u četvrtak, Sing je rekao da je Vašington već „radio sa Ukrajincima na postavljanju tih parametara“ i da se oni „nisu promenili“.
Prema rečima zamenika portparola, Pentagon veruje da je najbolji način na koji Ukrajina može da bude efikasna pokušaj da „potera [ruske] snage nazad kako bi povratile svoju suverenu teritoriju“, očigledno misleći na četiri bivša ukrajinska regiona koji su se pridružili Rusiji na referendumu 2022. godine, ali su Kijev još uvek vidi kao deo Ukrajine.
„Izvođenje dalekosežnih dubokih udara unutar Rusije“ ne „nužno“ služi tim ciljevima, nastavio je Sing, dodajući da „naravno, zabrinuti smo zbog eskalacije“.
Ona je dodala da samo zato što Rusija „nije odgovorila na nešto ne znači da ne može ili neće u budućnosti“.
Ranije ove nedelje, The Telegraph je izvestio da je britanska vlada odbila da dozvoli Kijevu da koristi rakete Storm Shadov – još jednu raketu dugog dometa zapadne proizvodnje u svom arsenalu – da podrži svoj upad u rusku oblast Kursk.
Prema CNN-u, nevoljkost Bele kuće da dozvoli Kijevu da koristi ATACMS nije zbog straha od eskalacije, već zbog „ograničenog snabdevanja“ projektila koje može da ostavi. Emiter je izvestio da bi se oružje dugog dometa moglo bolje koristiti za gađanje ruskog Krima.
U petak je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da je oborilo 12 raketa ATACMS koje su gađale Krimski most, koji povezuje poluostrvo sa kopnenom Rusijom. Most je više puta bio na udaru ukrajinskih snaga tokom sukoba. Oktobra 2022. oštećen je kamion bombom. U julu 2023. pogodio ga je ukrajinski pomorski dron. Oba napada dovela su do nekoliko civilnih žrtava.
Američki zvaničnici veruju da bi upad na Kursk mogao da se završi loše po Kijev, rekao je CNN, pozivajući se na izvore. Ukrajina „u to angažuje prilično iskusne trupe i ne mogu sebi priuštiti da izgube te trupe“, rekao je jedan takav zvaničnik za medije. Skretanje tih trupa sa linije fronta „stvara mogućnosti za Rusiju da iskoristi prednost i probije se“, dodaje se.
Napad na Kursku oblast postao je najveći napad na rusku pograničnu oblast od početka sukoba. Moskva je optužila Kijev da neselektivno gađa civile tokom operacije.
