Gubitak sluha se često smatra normalnim delom starenja, ali nedavne studije su pokazale da nelečeni gubitak sluha može značajno uticati na opšte zdravlje. Dr Nikolas Dip, otorinolaringolog klinike Mejo, objašnjava kako nelečeni gubitak sluha može uticati na kognitivno, socijalno i fizičko zdravlje.
„Ranije smo mislili o gubitku sluha kao odvojenom od našeg ukupnog zdravlja, kao o nečemu što je samo normalan deo starenja. Svi ga dobijaju. Nije velika stvar. Ali učimo više da, zapravo, nelečeni gubitak sluha može rezultirati negativnom spiralom drugih zdravstvenih problema“, kaže dr Deep.
Sa većim gubitkom sluha, mozak mora da radi prekovremeno da bi protumačio iskrivljenu poruku. To troši snagu mozga. Manje je kognitivne rezerve za razmišljanje, pamćenje ili druge moždane funkcije višeg nivoa.
Dr Deep kaže da su pacijenti frustrirani zbog svoje nesposobnosti da komuniciraju. Mogu se povući iz društva, postati manje aktivni i manje povezani sa svojim prijateljima i porodicom. To može dovesti do usamljenosti, socijalne izolacije i depresije. Ovo su sve nezavisni faktori rizika za kognitivni pad.
Društvena izolacija izazvana nelečenim gubitkom sluha može uticati ne samo na um osobe već i na njeno telo.
„Oni su više kod kuće. Njihove fizičke aktivnosti počinju da opadaju. Kao rezultat toga, njihova ravnoteža opada. Povećani su rizik od padova, što je veliki problem kod starijih. Nije iznenađujuće da se ne leče. gubitak sluha je bio faktor rizika za povećanje rizika od padova, hospitalizacije, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, pa čak i smrtnosti“, kaže dr Dip.
Lečenje gubitka sluha različitim rešenjima — kao što su slušni aparati ili kohlearni implantati — može smanjiti sve ove rizike i poboljšati kvalitet života.
