Kontroverzni bezbednosni zakon Južnog Sudana, koji omogućava hapšenje ljudi bez naloga, postao je zakon iako ga predsednik Salva Kiir nije potpisao, izjavio je portparol parlamenta Oliver Mori u četvrtak. Prema ustavu, zakon je automatski stupio na snagu 30 dana nakon što je predstavljen predsedniku 12. jula, ako nije potpisan ili stavljena veto.
Ovaj zakon je izazvao značajne kritike od strane aktivista za ljudska prava i međunarodnih zajednica. Devet zapadnih izaslanika, uključujući predstavnike SAD-a i Britanije, izrazilo je zabrinutost u julu, naglašavajući da bi Južni Sudanci trebali imati pravo na slobodno političko i građansko izražavanje bez straha od proizvoljnog hapšenja i zastrašivanja od strane bezbednosnih snaga.
Južni Sudan je planirao prve izbore za 22. decembar u okviru prelazne vlade stvorene nakon mirovnog sporazuma iz 2018. godine, kojim je okončan petogodišnji građanski rat. Novi zakon je postao prepreka u pregovorima između vlade i opozicionih grupa koje nisu bile deo mirovnog sporazuma.
Iasmin Sooka, predsednica Komisije UN za ljudska prava u Južnom Sudanu, upozorila je da će novi zakon omogućiti bezbednosnim agencijama da sprovode „više proizvoljnih pritvora i prisilnih nestanaka“. Ona je apelovala na predsednika i parlament da hitno preispitaju zakon kako bi se izgradili kredibilitet i legitimitet zemlje.
Ter Manjang Gatveh, izvršni direktor lokalne organizacije za ljudska prava Centar za mir i zastupanje, najavio je da će osporiti zakon na sudu, nazivajući ga direktnom pretnjom po naciju i ističući da niko nije bezbedan zbog njegove prirode.
Portparol američkog Stejt departmenta, Metju Miler, naglasio je prošlog meseca potrebu da prelazna vlada Južnog Sudana hitno deluje kako bi stvorila okruženje u kojem ljudi mogu slobodno izražavati svoje stavove bez straha.
