Studija koja istražuje mehanizme zašto se kognitivne performanse poboljšavaju kao odgovor na vežbu, otkrila je da prisilno kretanje mišića nema isti efekat kao dobrovoljno.
Električna stimulacija mišića (EMS) se često koristi u fizioterapiji i rehabilitaciji kako bi se olabavili zategnuti mišići kako bi se oporavili. Uređaji pokreću nerve koji teraju mišiće da se kontrahuju, na kraju opuštajući i otpuštajući uske tačke.
Mnoge teretane su takođe uvele EMS trening—koji uključuje osobu koja nosi slične sprave tokom treninga—kako bi pomogla da se regrutuje više mišićnih vlakana.
Naučnici su sada istražili da li električna stimulacija mišića dovodi do poboljšanja kognitivnih funkcija, na isti način na koji to čini dobrovoljno kretanje.
U okviru studije sprovedeni su eksperimenti sa 24 mlada, zdrava muška učesnika. Od pojedinaca je zatraženo da završe kognitivne zadatke u mirovanju i dok voze bicikl. Zatim su morali da rade iste zadatke sa i bez primene EMS-a na mišiće donjih ekstremiteta.
Učesnici su brže ispunjavali zadatke kada su se radile dobrovoljne vežbe umerenog intenziteta. Ali to nije bio slučaj tokom vežbi niskog intenziteta i kada se koristila samo prinudna električna stimulacija.
Koautor dr Džo Kostelo, sa Univerziteta za psihologiju, sport i zdravstvene nauke, rekao je: „Naši rezultati sugerišu da je odnos između vežbanja i aktivnosti mozga ključan za brže vreme reakcije. Prisiljavanje mišića da se kreću pomoću električne struje oduzima ovu vezu, i kao rezultat toga učesnici nisu iskusili povećanje kognitivnih performansi kao što su to činili tokom vožnje biciklom.“
Nova studija je deo tekućeg istraživanja koji istražuje koji mehanizam ili mehanizmi izazivaju vežbanje za poboljšanje kognitivnih funkcija u ekstremnim okruženjima. Ovo otkriće bi moglo pomoći u uspostavljanju novog terapeutskog puta za kognitivno zdravlje.
„Nije svako u stanju da iskoristi prednosti fizičke aktivnosti — poput bržeg reagovanja — zbog povrede ili invaliditeta“, objasnio je vanredni profesor Kostelo.
„Ako tačno shvatimo šta je to što uzrokuje kardiovaskularne vežbe da poboljšaju kognitivne performanse, onda to možemo potencijalno ponoviti i ukloniti potrebu za vežbanjem umerenog intenziteta.“
Najnovija otkrića podržavaju prethodna istraživanja autora koja sugerišu da dopamin ima značajnu ulogu u odnosu između vežbanja i kognitivne funkcije.
Poznato je da se neurotransmiter i hormon „osjećaj dobro“ – koji je vezan za zadovoljstvo, zadovoljstvo i motivaciju – povećavaju kada vježbate. Ima značajnu ulogu u nekoliko stanja uključujući Parkinsonovu bolest, šizofreniju, ADHD, zavisnost i depresiju.
Tim je takođe ranije pokazao da 20 minuta vežbanja može poboljšati vaš mozak nakon lošeg sna.
Soichi Ando, vanredni profesor u laboratoriji za nauku o zdravlju i sportu na Univerzitetu za elektro-komunikacije u Japanu, rekao je: „Ovi najnoviji nalazi sugerišu da standardna centralna neuronska aktivnost – koja se dešava tokom niskog intenziteta i prisilnog kretanja – nije dovoljna za izazvati poboljšano vreme reakcije.
„Umesto toga, to može biti – barem delimično – rezultat pojačane aktivnosti simpatičkog nervnog sistema, što se dešava tokom vežbanja umerenog intenziteta. Vaš simpatički nervni sistem je najpoznatiji po svojoj ulozi u reagovanju na opasne ili stresne situacije, gde se aktivira da ubrzajte otkucaje srca i isporučite više krvi u delove vašeg tela kako bi vam pomogli da izađete iz opasnosti.“
U radu, objavljenom u European Journal of Applied Phisiologi, kaže se da su hitno potrebne dalje studije da bi se u potpunosti razumelo kako je naš simpatički nervni sistem povezan sa kognitivnim performansama nakon vežbanja.
Autori takođe prepoznaju ograničenja veličine uzorka koja je relativno mala i preporučuju da je potrebno više učesnika u budućim eksperimentima, iz niza populacija, uključujući žene i starije osobe, tokom dužeg vremenskog perioda.
Studija je bila saradnja između Univerziteta za elektro-komunikacije, Meiji Iasuda Life fondacije za zdravlje i dobrobit i Univerziteta Setsunan u Japanu; i Univerzitet Portsmut u Engleskoj.
