Rumunija se suočava sa teškim posledicama velike suše, koja je značajno uticala na poljoprivredu u zemlji. Julija Blagu, farmerka iz Urzicenija, opisuje trenutnu situaciju kao „petogodišnje vatre“, naglašavajući kako su njena polja uništena sušom koja je učinila njenu žetvu gotovo nemogućom. „Suša je izjedala moju žetvu kao nezaustavljivi parni valjak“, izjavila je Blagu za AFP.
Ova kriza nije jedinstvena za Rumuniju. Mađarska se takođe bori sa ekstremnim vrućinama, a početkom avgusta su desetine mađarskih farmera vodile kamile kroz Budimpeštu kako bi skrenule pažnju na uticaj klimatskih promena na poljoprivredu. Južna i istočna Evropa se suočavaju sa „upornim i periodičnim uslovima suše“, navodi se u izveštaju Evropske unije.
Evropska služba za klimatske promene Kopernikus upozorava da bi 2024. mogla biti najtoplija godina na Zemlji. U Rumuniji, vlada je obećala nadoknadu za dva miliona hektara poljoprivrednog zemljišta oštećenog sušom. Ipak, mnogi farmeri smatraju da je poljoprivreda postala „lutrija“ i osećaju se „na milosti Boga“.
Dok u stotinama sela bunari presušuju i uvode se restrikcije vode, pravoslavni sveštenici su se čak pitali za kišu, a u nekim zajednicama se pokušava oživljavanje izvora. U međuvremenu, Marijan Florea, građevinski radnik iz obližnje oblasti, izražava tugu zbog budućnosti: „Klima se promenila. I ništa dobro ne dolazi.“
Farmere poput Blagua pokušavaju da se prilagode novim uslovima. Umesto kukuruza, koji je nekada bio najprofitabilniji usev, Blagu je počela da testira sirak, žito otpornije na toplotu iz Afrike, kao i korijander, slanutak, pšenicu i suncokret.
U blizini Dunava, na „Rumunskoj Sahari“, koja se prostire na 100.000 hektara, naučnici testiraju alternativne useve kako bi pronašli otpornije vrste. „Klimatske promene nas teraju da smislimo nove stvari, da isprobamo druge vrste“, rekla je Aurelija Dijakonu, šef istraživačke stanice za poljoprivredu.
Ipak, problemi sa navodnjavanjem ostaju veliki izazov. Od devet miliona hektara obradive zemlje u Rumuniji, manje od dva miliona ima navodnjavanje, što značajno otežava prilagođavanje na sve ekstremnije vremenske uslove. „Bez vode ne možemo ništa“, zaključuje Blagu.
