Nova studija, objavljena u JAMA Network Open, otkriva da su mladi ljudi sa samopovredama koji su lečeni u hitnim odeljenjima (ED) često u velikom riziku od ponovnog samopovređivanja ili samoubistva. Istraživanje, koje je obuhvatilo preko 15.000 mladih, pokazuje da je oko 25% njih viđeno u ED u roku od 90 dana pre ili nakon povrede, što sugeriše značajnu priliku za intervencije na osnovu ED.
„Samonanesena povreda je važan prediktor rizika od samoubistva“, izjavio je Samaa Kemal, MD, MPH, lekar hitne medicine u dečijoj bolnici Ann & Robert H. Lurie u Čikagu i vodeći autor studije. „Naša studija sugeriše da bi odeljenja za hitne slučajeve mogla imati spasonosni uticaj ako leče mlade ne samo u trenutku krize, već intervenišu kako bi proširili negu u budućnost.“
Kemal i njegove kolege su otkrili da je gotovo polovina poseta ED nakon samopovređivanja bila zbog problema sa mentalnim zdravljem. Pored toga, oko 70% dece u studiji primilo je negu u opštim ED, a ne u specijalizovanim ED za decu.
Preporuke iz studije uključuju skrining rizika od samoubistva, planiranje bezbednosti i povezivanje pacijenata sa naknadnom negom. Kemal ističe važnost uključivanja porodica u ove procese, kao i pružanja pomoći u uklanjanju potencijalno smrtonosnih predmeta iz domova.
„Intervencije koje predlažemo su kratke i mogu se primeniti u bilo kojoj ED, čak i u bolnicama bez pedijatrijskih resursa za mentalno zdravlje“, rekao je dr Kemal.
Ograničen pristup pedijatrijskoj nezi mentalnog zdravlja može dovesti do veće upotrebe ED među ruralnim i javno osiguranim mladima, što naglašava značajnu zdravstvenu nejednakost. Kemal dodaje: „U zajednicama bez lakog pristupa pružaocima mentalnog zdravlja, ED bi mogli da upućuju decu pedijatrima na praćenje.“
U svetlu trenutne krize mentalnog zdravlja mladih, od ključne je važnosti da se briga koju deca dobijaju u ED fokusira na njihovu buduću bezbednost i prevenciju daljih incidenata.
