Uticaj društvenih medija na mentalno zdravlje mladih ljudi nije dobro shvaćen. To nije sprečilo Kongres, državna zakonodavna tela i generalnog hirurga SAD da napreduju sa starosnim zabranama i oznakama upozorenja za IouTube, TikTok i Instagram.
Ali naglasak na strahovima u vezi sa društvenim medijima može dovesti do toga da kreatori politike propuste prednosti mentalnog zdravlja koje one pružaju tinejdžerima, kažu istraživači, pedijatri i Nacionalne akademije nauka, inženjerstva i medicine.
U junu, generalni hirurg Vivek Murthi, glavni doktor u zemlji, pozvao je na etikete upozorenja na platformama društvenih medija. Senat je 30. jula odobrio dvopartijski Zakon o bezbednosti dece na internetu i prateći zakon, Zakon o zaštiti privatnosti dece i tinejdžera na mreži. I najmanje 30 država ima na čekanju zakone koji se odnose na decu i društvene medije – od starosnih zabrana i zahteva roditeljskog pristanka na nove kurseve digitalne i medijske pismenosti za učenike K-12.
Većina istraživanja sugeriše da neke karakteristike društvenih medija mogu biti štetne: Algoritamski vođen sadržaj može da iskrivi stvarnost i širi dezinformacije; neprestana obaveštenja odvlače pažnju i ometaju san; a anonimnost koju sajtovi nude može da ohrabri sajber nasilnike.
Ali društveni mediji takođe mogu biti od pomoći nekim mladim ljudima, rekla je Linda Čarmaraman, naučnica i direktorka Laboratorije za istraživanje mladih, medija i blagostanja u Velleslei centrima za žene.
Za obojenu decu i mlade LGBTK+ ljude—i druge koji sebe možda ne vide široko zastupljenim u društvu—društveni mediji mogu smanjiti izolaciju, prema Charmaramanovom istraživanju, koje je objavljeno u Priručniku za adolescentno korišćenje digitalnih medija i mentalno zdravlje. Starosne zabrane, rekla je ona, mogu nesrazmerno da utiču na ove marginalizovane grupe, koje takođe provode više vremena na platformama.
„U početku pomislite: ‘To je užasno. Moramo ih skloniti s toga'“, rekla je ona. „Ali kada saznate zašto to rade, to je zato što im pomaže da donesu osećaj afirmacije identiteta kada nešto nedostaje u stvarnom životu.
Arianne McCullough, 17, rekla je da koristi Instagram da se poveže sa crnim studentima poput nje na Univerzitetu Vilamet, gde su oko 2% studenata crnci.
„Znam koliko izolovano može biti osećaj kao da ste jedina crna osoba, ili bilo koja manjina, u jednom prostoru“, rekao je Mekalou, brucoš iz Sakramenta u Kaliforniji. „Dakle, važno je imati nekoga kome mogu brzo poslati poruku i samo reći: ‘Hajde da se družimo’.
Posle otprilike mesec dana u Vilametu, koji se nalazi u Salemu, Oregon, Mekalou je sklopio društvenu mrežu sa drugim crnim studentima. „Svi smo u malom grupnom ćaskanju“, rekla je. „Razgovaramo i pravimo planove.
Društveni mediji nisu uvek bili toliko korisni za McCullougha. Nakon što su škole u Kaliforniji zatvorene tokom pandemije, rekla je McCullough, prestala je da se takmiči u fudbalu i trci. Ugojila se, rekla je, a njen feed na društvenim mrežama neprestano je promovisao vežbe kod kuće i dijetu na post.
„Tu su se pojavila poređenja tela“, rekla je Mekalou, napominjući da se osećala razdražljivije, rastresenije i tužnije. „Upoređivao sam se sa drugim ljudima i stvarima kojih ranije nisam bio svestan.“
Kada je njena majka pokušala da oduzme pametni telefon, Mekalou je odgovorila emotivnim izlivom. „To je definitivno izazvalo zavisnost“, rekla je njena majka, Rejvn Mekalou (38) iz Sakramenta.
Arijana je rekla da se na kraju osećala srećnijom i sličnijom sebi kada je smanjila korišćenje društvenih medija.
Ali strah od propuštanja na kraju se vratio, rekla je Arijana. „Nedostajalo mi je da vidim šta moji prijatelji rade i da imam laku, brzu komunikaciju sa njima.
Deceniju pre nego što je pandemija COVID-19 pokrenula ono što su Američka akademija za pedijatriju i druge medicinske grupe proglasile „nacionalnom vanrednom situacijom u mentalnom zdravlju dece i adolescenata“, veći broj mladih ljudi se borio sa svojim mentalnim zdravljem.
Sve više mladih je prijavljivalo osećanja beznađa i tuge, kao i samoubilačke misli i ponašanje, prema anketama o ponašanju učenika od 9. do 12. razreda koje su sproveli Centri za kontrolu i prevenciju bolesti.
Veća upotreba impresivnih društvenih medija – poput beskonačnog listanja video zapisa na IouTube-u, TikTok-u i Instagramu – okrivljena je za doprinos krizi. Ali komitet nacionalnih akademija otkrio je da je odnos između društvenih medija i mentalnog zdravlja mladih složen, sa potencijalnim koristima, ali i štetnostima.
Dokazi o uticaju društvenih medija na dobrobit dece i dalje su ograničeni, izvestio je komitet ove godine, pozivajući Nacionalne institute za zdravlje i druge istraživačke grupe da daju prioritet finansiranju takvih studija.
U svom izveštaju, komitet je citirao prošlogodišnje zakone u Juti koji postavljaju starosna i vremenska ograničenja za korišćenje društvenih medija od strane mladih i upozorio je da bi ta politika mogla da se obori.
„Namera zakonodavca da zaštiti vreme za spavanje i školski rad i da spreče bar neku kompulzivnu upotrebu mogla bi isto tako lako imati neželjene posledice, možda izolujući mlade iz njihovih sistema podrške kada im zatrebaju“, navodi se u izveštaju.
Neke države su razmotrile politike koje odražavaju preporuke nacionalnih akademija. Na primer, Virdžinija i Merilend su usvojili zakone koji zabranjuju kompanijama društvenih medija da prodaju ili otkrivaju lične podatke dece i zahtevaju da platforme zadaju podešavanja privatnosti.
Druge države, uključujući Kolorado, Džordžiju i Zapadnu Virdžiniju, kreirale su nastavne planove i programe o uticajima na mentalno zdravlje korišćenja društvenih medija za učenike u javnim školama, što su i nacionalne akademije preporučile.
Zakon o bezbednosti dece na mreži, koji je sada pred Predstavničkim domom, zahtevao bi saglasnost roditelja za korisnike društvenih medija mlađih od 13 godina i nametnuo kompanijama „dužnost brige“ da zaštite korisnike mlađe od 17 godina od povreda, uključujući anksioznost, depresiju, i samoubilačko ponašanje.
Drugi zakon, Zakon o zaštiti privatnosti dece i tinejdžera na mreži, zabranio bi platformama da ciljaju oglase prema maloletnicima i da prikupljaju lične podatke o mladima.
Državni tužioci u Kaliforniji, Luizijani, Minesoti i desetinama drugih država podneli su tužbe saveznim i državnim sudovima navodeći da je Meta, matična kompanija Fejsbuka i Instagrama, obmanula javnost o opasnostima društvenih medija za mlade i ignorisala potencijal oštećenja njihovog mentalnog zdravlja.
Većina kompanija društvenih medija zahteva da korisnici imaju najmanje 13 godina, a sajtovi često uključuju bezbednosne funkcije, kao što je blokiranje odraslih da šalju poruke maloletnicima i podešavanja privatnosti maloletnih naloga.
Uprkos postojećim politikama, Ministarstvo pravde kaže da neke kompanije društvenih medija ne poštuju svoja pravila. Dana 2. avgusta, tužila je matičnu kompaniju TikTok-a zbog navodnog kršenja zakona o privatnosti dece, rekavši da je kompanija svesno pustila decu mlađu od 13 godina na platformu i prikupila podatke o njihovom korišćenju.
Istraživanja pokazuju da starosna ograničenja i zahtevi za saglasnost roditelja imaju popularnu podršku među odraslima.
NetChoice, industrijska grupa čiji članovi uključuju Meta i Alphabet, koja je vlasnik Gugla i Jutjuba, podnela je tužbe protiv najmanje osam država, tražeći da zaustavi ili poništi zakone koji nameću starosne granice, zahteve verifikacije i druge politike koje imaju za cilj zaštitu dece.
Veliki deo efekata društvenih medija može zavisiti od sadržaja koji deca konzumiraju i funkcija koje ih drže uključene u platformu, rekla je Dženi Radeski, lekar i ko-direktor Centra izvrsnosti Američke akademije pedijatrije za društvene medije i mentalno zdravlje mladih. Zdravlje.
Starosne zabrane, zahtevi za saglasnost roditelja i drugi predlozi mogu biti dobronamerni, rekla je, ali se ne bave onim što ona smatra „pravim mehanizmom štete“, poslovnim modelima koji imaju za cilj da mlade ljude zadrže da objavljuju, skroluju i kupovina.
„Na neki način smo stvorili ovaj sistem koji nije dobro osmišljen da promoviše mentalno zdravlje mladih“, rekao je Radeski. „Dizajnirano je da zaradi mnogo novca za ove platforme.“
