Pregovori o minimalnoj ceni rada za 2025. godinu između predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade započeli su danas, a sindikati su složni da minimalac treba da bude veći od 60.000 dinara.
Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ zatražili su na početku pregovora o minimalnoj ceni rada za 2025. godinu da njen iznos bude veći od 60.000 dinara, smatrajući da ne treba i da je besmisleno da bude ispod vrednosti minimalne potrošačke korpe.
„Ne postoje minimalni uslovi za život već samo uslovi za dostojanstven život svakog radnika u Srbiji. Institut minimalne potrošačke korpe ne postoji nigde u Evropi osim kod nas, pri čemu je sramotan i ponižavajući sadržaj te iste minimalne potrošačke korpe opredeljene za tročlano domaćinstvo“, naveo je UGS „Nezavisnost“ u saopštenju.
UGS „Nezavisnost“ naveo je da je pokazao spremnost za kompromis 2018. godine, usvajajući na sednici Socijalno-ekonomskog saveta zaključak da se za tri godine minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom. Nažalost, kako je naveo taj sindikat, ispostavilo se da predstavnici države i poslodavaca nisu ispunili svoj deo obaveza tako da mora ponovo da traži veće i opravdano uvećanje minimalne zarade.
„Nezavisnost“ smatra da je jedini opravdan predlog stoga da iznos minimalne zarade za 2025. godinu bude veći od 60.000 dinara.
„Kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, trebalo bi da usklađujemo naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom, direktivama i preporukama EU, te zato smatramo da Direktiva EU o odgovarajućim minimalnim platama u članicama EU može i treba da se primeni i na Srbiju, kao zemlju kandidata“, naveo je UGS „Nezavisnost“.
Tom direktivom, kako je ukazao, preporučuje se da minimalna zarada ne bude niža od 60 odsto prosečne zarade, a s obzirom na to da u Srbiji postoji trend „rasta“ prosečne zarade, kako to navode nadležni, sasvim je opravdano da minimalna zarada 2025. godine bude veća od 60.000 dinara.
Kao još jedan argument za dodatno povećanje minimalne zarade, „Nezavisnost“ navodi broj zaposlenih kojima poslodavci isplaćuju taj iznos.
Prema proceni „Nezavisnosti“, to je više od 250.000 radnika, ali ako je taj broj ispod 100.000, odnosno 99.456 lica, kako to tvrde državni zvaničnici, onda ne postoji bojazan da će povećanje minimalne zarade značiti preveliko opterećenje za poslodavce i državu kao poslodavca prilikom njene isplate.
Takođe, rast minimalne zarade nikada do sada nije doveo do rasta nezaposlenosti – naprotiv, zvanična statistika beleži pad nezaposlenosti, ukazao je UGS „Nezavisnost“.
Pregovarački tim „Nezavisnosti“ naglasio je i da je brži rast minimalne zarade u narednim godinama neophodan kako bi se slika Srbije promenila i prema zvaničnim podacima Eurostata.
Prema tim podacima, u odnosu na sve zemlje članice EU i zemlje kandidate koje imaju institut minimalne zarade, Srbija se po po standardu kupovne moći, mereno u odnosu na minimalnu zaradu za jul 2024. godine, nalazi na samom dnu liste – iza nas su jedino Severna Makedonija i Albanija.
„Nezavisnost“ je zapitao na sastanku da li se odustalo od projekcije da 2027. godine minimalna zarada bude 650 evra, navodeći da se postavlja pitanje realnosti pomenute projekcije koja je rezultat analize nadležnih državnih organa bez uključivanja ostalih socijalnih partnera.
Vlada Srbije, prema navodima „Nezavisnosti“, nije iznela danas konkretan predlog novog iznosa minimalne zarade, već samo parametre i analize na kojima će zasnovati svoj predlog u nastavku pregovora.
