Južni Sudan nije spreman da održi svoje prve izbore nakon sticanja nezavisnosti u decembru, a politički igrači raspravljaju o tome da li bi glasanje trebalo da se održi ove godine, rekao je u srijedu glavni izaslanik UN-a u toj problematičnoj afričkoj zemlji.
Nikolas Hejsom je rekao Savetu bezbednosti UN da konsultacije otežavaju tretiranje datuma izbora 22. decembra koji je prošlog meseca objavila Nacionalna izborna komisija „kao definitivnog pokretača u izolaciji od drugih kritičnih faktora“.
Glasanje, koje bi bilo prvo otkako je Južni Sudan stekao nezavisnost od Sudana 2011. nakon dugog sukoba, trebalo bi da bude kulminacija mirovnog sporazuma potpisanog pre pet godina kako bi se najnoviju naciju sveta izvukla iz građanskog rata uglavnom zasnovanog na etničke podele. Borbe između snaga lojalnih sadašnjem predsedniku Salvi Kiiru, borile su se protiv onih lojalnih sadašnjem potpredsedniku Rieku Mačaru, ubivši oko 400.000 ljudi.
Prošlog decembra, Hejsom je izneo niz uslova potrebnih za održavanje verodostojnih i mirnih izbora. U aprilu je rekao Savetu bezbednosti da stranke nisu sprovele „kritičnu masu“ ključnih koraka za slobodne i fer izbore – i rekao je najmoćnijem telu UN u sredu da je njegova procena ista danas.
Pozitivno je rekao da je Izborna komisija počela da procenjuje „prizemnu infrastrukturu i objekte potrebne za povoljno okruženje za sprovođenje izbora“ i da je registrovano 29 političkih partija.
Mirovna misija UN-a nastavlja „da podržava stvaranje povoljnog okruženja za izbore u Južnom Sudanu kad god se oni održavaju“, fokusirajući se na svoj mandat da pomogne u zaštiti civila, rekao je Hejsom.
On je rekao da postoji zabrinutost među velikim segmentima civilnog društva, političkih partija, Komisije za ljudska prava i međunarodne zajednice zbog predloga zakona koji je nedavno usvojio parlament Južnog Sudana koji daje ovlašćenje Službi nacionalne bezbednosti da vrši hapšenja bez naloga.
Kritičari zakona o bezbednosti kažu da je on u suprotnosti sa „njihovim težnjama za otvorenim građanskim i političkim prostorom“ za izgradnju demokratskog društva i da je nespojiv sa duhom prelaznog ustava Južnog Sudana i njegovim obavezama u vezi sa ljudskim pravima, rekao je on.
„Primećeno je da predsednik ima ovlašćenje da vrati zakon parlamentu kako bi otklonio kritike koje su iznete“, rekao je Hejsom. „Ovo bi bila značajna prilika da se pokaže posvećenost postizanju otvorenog političkog prostora u kojem će se održati prvi demokratski izbori u Južnom Sudanu.
Američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild rekla je Savetu da su Sjedinjene Države i mnoga diplomatska predstavništva duboko zabrinuti da bi zakon o bezbednosti mogao „dodatno narušiti političko i građansko okruženje u zemlji“.
Osvrćući se na humanitarne i ekonomske izglede zemlje, Hejsom je upozorio da se „približava savršena oluja“.
On je ukazao na hroničnu nesigurnost hrane, prelivanje sukoba u susednom Sudanu, ekonomiju koja se brzo pogoršava, pogoršanu zbog puknuća naftovoda i smanjenja prihoda, „i potencijal za poplave koje se dešavaju jednom u životu u septembru“.
„Bilo koji od ovih elemenata sam po sebi predstavlja značajan izazov“, rekao je Hejsom. „Kada se uzme zajedno, to bi moglo dovesti zemlju do prekretnice – i sve to u vreme kada ljudi Južnog Sudana kreću u delikatnu fazu izgradnje nacije.
Edem Vosornu, operativni direktor Kancelarije UN za humanitarnu pomoć, dao je savetu neke oštre brojke — više od 9 miliona ljudi, 76% stanovništva Južnog Sudana, treba humanitarnu pomoć, a 7,1 milion je „akutno nesigurno u hrani, što je povećanje od oko 1,5 miliona ljudi od prošle godine.”
Vosornu je rekao da srednjegodišnje projekcije stručnjaka UN-a za bezbednost hrane ukazuju na to da bi sukob i poplave „mogli dovesti do džepova gladi između juna 2024. i januara 2025.
Humanitarni položaj Južnog Sudana pogoršan je produbljivanjem ekonomske krize, rekla je ona. Većina izvoza nafte zaustavljena je od februara zbog puknuća naftovoda. Depresijacija južnosudanske funte za više od 70% u prvih šest meseci 2024. učinila je osnovne robe nedostupnima za mnoge ljude, a godišnja stopa inflacije dostigla je 97% u junu, prema Nacionalnom birou za statistiku.
