Istraživači sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu (UCLA) su došli do zanimljivih zaključaka o tome kako izražavanje frustracija jednom prijatelju o drugom može uticati na jačanje prijateljskih veza. Ova studija, koja je nedavno objavljena u prestižnom časopisu Evolution and Human Behavior, nudi nove uvide u to kako izražavanje nezadovoljstva, pod određenim uslovima, može učiniti da slušalac postane bliži govorniku, dok istovremeno umanjuje naklonost prema osobi koja je tema razgovora.
U seriji eksperimenata, učesnici su bili izloženi situacijama u kojima je prijatelj izražavao frustraciju ili nezadovoljstvo zbog ponašanja zajedničkog prijatelja. Rezultati su pokazali da je takozvano „ventiliranje“ frustracija, bez direktnog omalovažavanja, povećalo privrženost slušalaca prema govorniku. Ovaj efekat se nije pojavio kada su govornici otvoreno derogirali mete svojih frustracija, što sugeriše da je način na koji se izražavaju frustracije ključan za pozitivan ishod.
Profesor Džejmi Krems, vodeći autor studije i vanredni profesor psihologije na UCLA, objašnjava da iako je dugo prisutno shvatanje da izražavanje frustracija može delovati katarzično, to nije uvek slučaj. Tradicionalno frojdovsko tumačenje katarze sugerisalo je da „izduvavanje“ besa može smiriti emocije, ali ova studija pokazuje da ventilacija može imati dublje društvene i emocionalne funkcije, poput jačanja veza između prijatelja.
Učesnici koji su čuli kako govornici ventiliraju frustracije zbog otkazanih planova s prijateljem, ocenili su govornike pozitivnije nego mete tih frustracija. Nasuprot tome, otvoreno omalovažavanje nije imalo isti efekat, a često je izazivalo i negativne reakcije prema govorniku.
Jedan od eksperimenata je pokazao da su učesnici bili spremni da daju više nagradnih lutrijskih tiketa govorniku koji je ventilirao frustracije, u poređenju sa metom, što dodatno potvrđuje kako ventilacija može doprineti stvaranju saveza i jačanju prijateljskih veza. Međutim, ovaj efekat je nestao kada je ventilacija bila percipirana kao čin agresije ili skrivenog rivalstva, što ukazuje na važnost načina na koji se frustracije izražavaju.
Ovi nalazi su posebno relevantni u kontekstu sveprisutne usamljenosti, koju je američki generalni hirurg opisao kao „epidemiju“. Kako prijateljstva postaju sve važnija, posebno za mlađe ljude koji možda još nisu u stabilnim romantičnim vezama, razumevanje kako ojačati te veze postaje ključno za opšte blagostanje.
Krems i njegovi saradnici ističu da, iako ljudi ne vole da priznaju takmičenje među prijateljima, takmičenje za naklonost i podršku prijatelja može imati značajne prednosti, uključujući bolju emocionalnu podršku, ekonomsku mobilnost, pa čak i poboljšano fizičko zdravlje.
Studija takođe naglašava da ventilacija nije uvek korisna i da može propasti ako se percipira kao agresivna ili ako je usmerena prema pogrešnoj osobi. Istraživači sugerišu da ljudi, iako možda nesvesno, koriste ventilaciju kao strateški alat za jačanje prijateljskih veza.
Profesor Krems zaključuje da je ovo istraživanje posebno važno u svetlu sve većeg broja ljudi koji se suočavaju s usamljenosti i naglašava potrebu za iskrenim razumevanjem kako prijateljstva funkcionišu. „Koliko god želeli da verujemo da su prijateljstva uvek čista i neokaljana, ponekad su složenija nego što se čine,“ kaže Krems. „Razumevanje tih složenosti može nam pomoći da izgradimo jače i trajnije veze u sve kompleksnijem svetu.“
