Prema istraživanju Univerziteta u Sariju, indijski planovi za povećanje operacija frakiranja bez čvrstih propisa mogli bi da dovedu do katastrofe za fino izbalansiranu sigurnost vode u zemlji.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Pregled zakona o zaštiti životne sredine.
Indija pozicionira gas iz škriljaca kao ključni tranzicioni izvor energije i najavila je 56 projekata frakinga u šest država. Uprkos obećanjima o energetskoj nezavisnosti, Surreieva studija izaziva uzbunu o spremnosti zemlje da se nosi sa jedinstvenim rizicima za vodu koje predstavlja fracking.
Hidraulično frakturisanje, ili frakiranje, uključuje ubrizgavanje tečnosti pod visokim pritiskom u stenu iz škriljaca da bi se oslobodio prirodni gas. Ovaj proces je bio kontroverzan širom sveta zbog značajnog uticaja na životnu sredinu, posebno na vodne resurse. Studija ističe da je indijski regulatorni okvir za fracking trenutno zasnovan na pravilima dizajniranim za konvencionalne procese bušenja, koja ne rešavaju na adekvatan način različite izazove koje fracking predstavlja.
Shashi Kant Iadav, vodeći autor sa Pravnog fakulteta Univerziteta, koji se specijalizovao za regulatorna pitanja životne sredine, i njegovi koautori identifikovali su četiri ključna pitanja vezana za vodu (FSV) koja zahtevaju hitnu pažnju:
Povlačeći paralele sa američkom industrijom škriljaca, studija mapira ova četiri pitanja FSV-a sa regulatornim odgovorima uočenim u SAD. Ističe praznine i neefikasnost u indijskom kontekstu, naglašavajući potrebu za strožijim regulatornim pristupom.
U SAD, Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) i različita tela na državnom nivou postavili su suprotne propise – neke od američkih država ublažavaju uticaj frakinga na životnu sredinu, dok druge podstiču njegovo komercijalno skaliranje. Mere ublažavanja uključuju praćenje kvaliteta vode, obavezno izveštavanje o hemikalijama koje se koriste u tečnostima za frakiranje i robusne protokole za upravljanje otpadom.
Istraživači tvrde da bi Indija trebalo da usvoji slične, ako ne i rigoroznije mere za zaštitu svojih vodnih resursa koji su pod pritiskom.
Šaši Kant Jadav, vodeći autor studije sa Univerziteta u Sariju, rekao je: „Naše istraživanje se završava oštrim upozorenjem: Indija mora ponovo da proceni komercijalno skaliranje operacija frakiranja i sprovede temeljno naučno istraživanje o potencijalnim uticajima na vodne resurse. Štaviše, naša studija poziva na preispitivanje i federalnih i državnih propisa kako bi se osigurala sveobuhvatna pokrivenost svih pitanja FSV.
„Ova studija je poziv na buđenje kreatorima politike. Potencijal za značajnu ekološku krizu je stvaran i neizbežan ako se ne preduzmu proaktivni koraci. Dok Indija korača ka svojim energetskim ciljevima, ravnoteža između energetske bezbednosti i bezbednosti vode ne sme se prevideti.“
