Razorni požar koji je nedavno izbio u Varnavasu, oko 35 kilometara od glavnog grada Grčke, ponovo je stavio u fokus godišnju krizu sa šumskim požarima u ovoj zemlji. Požar, koji je počeo u nedelju, do utorka je izazvao smrt jedne žene, izazvao veliku materijalnu štetu i primorao hiljade ljudi da napuste svoje domove. Iako se vatra približila predgrađu Atine, vatrogasci su uspeli da je stave pod kontrolu pre nego što je uzrokovala još veću štetu.
Dok mnogi stručnjaci ukazuju na klimatske promene kao faktor koji je pogoršao ovaj požar, kritičari tvrde da su neadekvatna oprema i nedostatak planiranja ključni uzroci ove katastrofe. Građani i političari izrazili su nezadovoljstvo zbog, kako kažu, neefikasnog odgovora vlade na ove redovne krize.
Na malom mitingu ispred parlamenta, Marijana Čacilefteriju, demonstrantkinja krajnje levice, nazvala je smrt u požaru „političkim zločinom“, optužujući konzervativnu vladu za loše upravljanje krizom. „Ljudi ne bi trebalo da budu spaljeni živi 2024. godine,“ rekla je ona.
Nedostatak modernih aviona za gašenje požara, zastarela oprema i spor odgovor vatrogasnih službi istaknuti su kao glavni problemi. Mnogi stanovnici pogođenih područja kritikuju vladu zbog nedostatka dugoročnog planiranja i neadekvatne pripreme za sezonske požare.
Premijer Kirijakos Micotakis, koji je prekinuo odmor kako bi se suočio s krizom, priznao je da su klimatski uslovi sve teži i da se svake godine ulažu napori da se poboljšaju kapaciteti za gašenje požara. U aprilu ove godine, Grčka je predstavila ambiciozan plan vredan 2,1 milijardu evra za modernizaciju infrastrukture civilne zaštite, ali će mnoge od tih nadogradnji, uključujući nove avione za bombardovanje vodom i dronove, biti dostupne tek sledeće godine ili kasnije.
Ipak, mnogi smatraju da ovi napori nisu dovoljni. Nikos Andrulakis, lider opozicione partije PASOK, kritikovao je vladu, ističući da se svake godine suočavaju s istim problemima bez značajnog napretka. „Ne možemo svake godine doživljavati ovako tragične posledice. Moramo učiniti više i što je pre moguće,“ rekao je on.
Naučnici upozoravaju da klimatske promene, uzrokovane ljudskim emisijama fosilnih goriva, povećavaju dužinu, učestalost i intenzitet toplotnih talasa, što doprinosi sve češćim i razornijim požarima u Grčkoj. Tokom ovogodišnje letnje sezone, zemlja je zabeležila desetine požara, dok su temperature dostigle rekordne visine.
Iako se vlada poziva na uspeh u suzbijanju mnogih šumskih požara od maja, mnogi građani su skeptični. Evangelos Kouris, elektroinženjer iz predgrađa Atine, smatra da vlasti ne preduzimaju dovoljno mera da bi se adekvatno pripremile za požare. „Znamo rizike, ali ne gradimo potpuni plan,“ rekao je on.
Kako bi se dugoročno smanjio rizik od požara, stručnjaci pozivaju na bolje upravljanje šumama, izgradnju infrastrukture otpornije na vatru i ozbiljno razmatranje uticaja klimatskih promena. Ukoliko se ne preduzmu odlučnije mere, Grčka će se verovatno suočavati s još razornijim požarima u budućnosti, što bi moglo imati katastrofalne posledice za njene stanovnike i okolinu.
