Prošle su tri godine otkako su talibani preuzeli kontrolu nad Avganistanom, prelazeći iz uloge pobunjenika u vlastodršce. Iako su međunarodno priznati kao zvanična vlast u zemlji, talibani su suočeni s brojnim izazovima i kritikama, kako iznutra, tako i spolja.
Talibani su uspeli da se nametnu kao dominantna vlast, uspostavivši sistem vladavine koji uključuje kombinaciju religijskog ekstremizma i političkog pragmatizma. Na čelu njihove vlasti je vrhovni lider Hibatulah Akhundzada, dok se upravljanje odvija kroz sistem nalik piramidi, gde su sveštenici i administracija Kabula ključni akteri.
Dok su talibani uživali u sastancima sa velikim regionalnim silama poput Kine i Rusije, prisustvovali su i razgovorima pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, ali su avganistanske žene i civilno društvo ostali bez značajne uloge u tim pregovorima.
Ekonomija Avganistana je oslabila tokom ove tri godine, s velikim delom BDP-a koji se oslanja na stranu pomoć. UN i Sjedinjene Države su i dalje glavni donatori, ali problematičan nadzor i preusmeravanje pomoći stavljaju dodatni pritisak na zemlju. Talibani su primenili snažno oporezivanje, ali to nije dovoljno da zadovolji složene potrebe zemlje.
Vlada talibana suočava se s kritikama zbog zabrane ženskog obrazovanja i zapošljavanja, što dodatno pogoršava ekonomsku situaciju. Takođe, njihova politika protiv narkotika uništava egzistenciju mnogih farmera, dok prirodne katastrofe i povratak izbeglica dodatno pogoršavaju humanitarnu situaciju.
Međunarodna zajednica je podeljena u pristupu prema talibanima, s nekim zemljama, uključujući Katar i UAE, koje nastoje održati veze s vladom u Kabulu. Iako talibani nastoje da prikažu sliku stabilnosti i napretka, situacija u zemlji ostaje nestabilna, posebno za žene i manjine, dok se civilni napadi i dalje dešavaju.
Dok talibani koriste društvene medije za prikazivanje svog režima u pozitivnom svetlu, stvarnost za mnoge Avganistance, posebno žene, ostaje teška i opterećena preprekama i ograničenjima.