Temperature Sredozemnog mora poslednjih dana dostigle su toplotne rekorde postavljene prošlog leta, rekao je u utorak AFP-u glavni španski centar za pomorsko istraživanje, sa morskim toplotnim talasima na nekim mestima preko 30 stepeni Celzijusa.
Dana 11. avgusta, srednja dnevna temperatura površine Mediterana dostigla je 28,67 stepeni Celzijusa, rekao je Justino Martinez, istraživač Instituta de Ciencies del Mar u Barseloni i Katalonskog instituta za istraživanje za upravljanje morem.
Ovo se približava 24. julu 2023, kada je Sredozemno more oborilo svoj dnevni toplotni rekord sa srednjom temperaturom od 28,71C.
Preliminarna očitavanja za 2024. potiču iz satelitskih podataka Evropske opservatorije Kopernik.
Sredozemni basen je jedno od žarišta globalnog zagrevanja.
Već drugu godinu zaredom, njegove vode su toplije od prethodnog rekorda postavljenog 23. avgusta 2003. godine kada je dnevna srednja temperatura dostigla 28,25C usred izuzetnog toplotnog talasa.
„Ono što je izvanredno nije toliko dostići maksimum u datom danu, već posmatrati dug period visokih temperatura, čak i bez obaranja rekorda“, rekao je Martinez.
„Od 2022. godine, površinske temperature su bile nenormalno visoke tokom dugih perioda, čak i u okruženju sa klimatskim promenama“, rekao je on.
Ove godine je nivo iz 2023. dostignut „više od 15 dana kasnije i obično se očekuje da temperatura površine mora u Sredozemnom moru padne od kraja avgusta“, dodao je on.
Lokalno, vode iznad veoma neobičnih 30C zabeležene su (4C iznad normalne) duž obala Španije, Francuske i Italije.
Okeani su apsorbovali 90 odsto viška toplote proizvedene ljudskom aktivnošću od početka industrijskog doba, prema naučnicima.
Ovaj višak toplote nastavlja da se akumulira kao gasovi staklene bašte, uglavnom od sagorevanja nafte, gasa i uglja.
Predviđa se da će pregrevanje okeana uticati na morski biljni i životinjski svet, uključujući migraciju određenih vrsta i širenje invazivnih vrsta.
Ovo bi moglo ugroziti riblje fondove i time potkopati sigurnost hrane u određenim delovima sveta.
Topliji okeani su takođe manje sposobni da apsorbuju ugljen-dioksid (CO 2 ), čime se pojačava začarani krug globalnog zagrevanja.
