Studija Koledža društvenih nauka Državnog univerziteta u Mičigenu otkriva značajan pad u želji ljudi da se izdvajaju ili budu jedinstveni tokom poslednjih 20 godina. Ova studija, objavljena u časopisu Collabra: Psychology, analizira promene u motivaciji više od milion ljudi da se ističu ili budu jedinstveni od 2000. do 2020. godine.
Studija je istraživala tri dimenzije jedinstvenosti: zabrinutost za reakcije drugih, želju za kršenjem pravila i spremnost da se javno brane uverenja. Svi ovi aspekti su opali, ali najznačajniji pad zabeležen je u spremnosti ljudi da javno brane svoja uverenja (pad od 6,52%) i u njihovoj zabrinutosti za ono što drugi misle o njima (pad od 4,28%).
Ovi podaci sugerišu da pojedinci danas više nego ranije vide izražavanje jedinstvenosti kao potencijalnu pretnju njihovom prihvatanju u društvu ili čak kao razlog za izopštavanje. Ova tendencija može biti povezana sa strahom od društvenog isključenja i željom da se izbegne negativna pažnja.
Vilijam Čopik, vodeći autor studije i vanredni profesor na Odseku za psihologiju, komentariše: „Pad od 6,52% je dramatična promena u ponašanju populacije za samo 20 godina. Ovi rezultati potvrđuju intuicije da ljudi sada više strahuju da će biti izloženi previše pažnje, što može učiniti da se osećaju ranjivim ili izopštenim.“
Čopik takođe ističe da ovaj pad u želji da se istakne ima važne društvene posledice. „Važno je da imamo ljude koji su spremni da se suprotstave grupnom mišljenju, izazovu normu i izraze svoje autentične stavove, iako to može biti nepopularno. Potiskivanje autentičnosti zbog straha od neprihvatanja može dovesti do većeg neprijateljstva, anksioznosti i krivice.“
Studija pruža uvid u to kako hiper-digitalni svet i promenjeni društveni uslovi utiču na individualne motive i ponašanje. Razumevanje ovih promena može pomoći u oblikovanju politika i strategija koje promovišu otvorenost i toleranciju u društvu.
