Konji su mnogo pametniji nego što se ranije verovalo, tvrde istraživači, nakon što je studija otkrila kako su pametno prilagodili svoj pristup igri kako bi dobili najviše poslastica uz najmanje truda.
Naučnici za konje sa Univerziteta Notingem Trent želeli su da razumeju više o načinu na koji konji uče, jer se ovo znanje može iskoristiti da im pomogne u humaniji obuci i poboljšanju njihovog blagostanja.
Tim je razvio zadatak u kome su konji nosom dodirivali komad karte kako bi dobili poslasticu – ali su onda postepeno počeli da ga čine izazovnijim.
Studija je objavljena u časopisu Applied Animal Behavior Science.
Kao deo sledeće faze, konji ne bi dobili poslasticu ako bi dodirnuli karticu dok je svetlo upaljeno, ali bi ako bi je dodirnuli dok je isključena.
Svi konji su se borili da izvrše ovaj zadatak, sugeriše studija, neselektivno dodirujući karticu bez obzira da li je svetlo uključeno ili isključeno, dok su i dalje često nagrađivani za sve svoje tačne odgovore.
U završnoj fazi, međutim, istraživači su uveli kaznu za dodirivanje kartice kada je „stop“ svetlo bilo uključeno, dajući tajm aut od 10 sekundi tokom kojeg nisu mogli da igraju igru ili dobiju nagradu.
Ono što je tim otkrio je iznenadno i veoma značajno smanjenje grešaka među svim uključenim konjima, pošto su počeli da igraju igru ispravno, samo dodirujući kartu u pravom trenutku da bi dobili svoju poslasticu.
Istraživači tvrde da je moguće da su konji sve vreme razumeli igru, umesto da ne razumeju igru kako je prvobitno izgledala, ali da su pronašli način da igraju, što je značilo da nisu morali da obraćaju mnogo pažnje.
Oni veruju da ovo pokazuje viši nivo kognitivne obrade nego što se ranije smatralo mogućim, jer su bili u stanju da odmah promene strategije i ponašaju se na drugačiji način čim bi postojao rizik da im se nešto oduzme.
Ovaj pristup zahteva od konja da razmišlja o budućnosti, kažu istraživači, i veoma je usmeren na cilj, pri čemu se od konja zahteva da se fokusiraju na ono što žele da postignu i na korake koje treba da preduzmu da bi to uradili.
To je, tvrde oni, nešto što se ranije smatralo izvan kognitivnih kapaciteta konja.
„Prvo smo otkrili da će konji samo stalno dodirivati karticu, jer su verovatno shvatili da će i dalje dobijati čestu nagradu uz minimalan mentalni napor“, rekla je viši istraživač dr Keri Iđiči.
Rekla je: „Nije bilo cene za neselektivno udaranje. Ponekad se isplatilo, ponekad ne. Međutim, kada smo uveli cenu za njihove greške, oni su odmah mogli da razumeju i igraju igru kako treba.
„Konji nisu prirodni geniji, smatraju se osrednjim, ali ova studija pokazuje da nisu prosečni i da su u stvari kognitivno napredniji nego što im pripisujemo.
„Sada mislimo da bi konji možda mogli da koriste oblik učenja koji se zove ‘učenje zasnovano na modelu’ za koji se smatralo da je previše složen za njih. Ovo će nam sada pomoći da mnogo bolje razumemo njihovo ponašanje i sposobnosti.“
„To je fascinantno jer imaju veoma nerazvijen pre-frontalni korteks koji je ono za šta obično pripisujemo stvaranje takvog načina razmišljanja kod ljudi. To znači da moraju da koriste drugu oblast mozga da bi postigli sličan rezultat i to nas uči da mi ne bi trebalo da stvaraju pretpostavke o inteligenciji ili osećaju životinja na osnovu toga da li su „izgrađene“ baš kao mi.“
Istraživač Luiz Evans, sa sedištem u Školi za nauku o životinjama, ruralnim područjima i životnoj sredini Univerziteta Notingem Trent, rekla je: „Očekivali smo da će se učinak konja poboljšati kada smo uveli tajm-aut, ali smo bili iznenađeni koliko je to poboljšanje bilo trenutno i značajno.“
„Životinjama je obično potrebno nekoliko ponavljanja zadatka da bi postepeno stekle nova znanja, dok su se naši konji odmah poboljšali kada smo uveli cenu za greške. To sugeriše da su konji sve vreme znali koja su pravila igre.“