Trio evolucionih biologa u Muzeju komparativne zoologije Univerziteta Harvard naučio je više o evolucionoj istoriji tardigrada proučavajući dva fosila ugrađena u ćilibar. U svojoj studiji, objavljenoj u Communications Biology, Marc Mapalo, Joanna Volfe i Havier Ortega-Hernande koristili su napredne tehnike mikroskopije za proučavanje drevnih tardigrada.
Tardigradi su zaista jedinstvena klasa stvorenja zbog svoje sposobnosti da uđu u kriptobiozu kada se ukaže potreba. Kada postanu teška vremena, oni ispljunu svu vodu u svojim telima i usporavaju svoj metabolizam skoro na nulu tokom dužeg vremenskog perioda – takođe proizvode protein koji štiti njihov DNK.
Prethodno istraživanje je pokazalo da kada su u stanju kriptobioze, stvorenja mogu da prežive u svemiru, na Arktiku, pa čak i kada budu upucana iz brzog pištolja. I dok su istraživači naučili mnogo o modernoj verziji stvorenja, malo se zna o njihovoj evolucionoj istoriji zbog nedostatka fosila.
Trenutno ih ima samo četiri, sve uvezane u drevni ćilibar. U ovom novom naporu, istraživači su ponovo pogledali dva fosila zamrznuta u vremenu unutar jednog uzorka ćilibara. Prethodna istraživanja datirala su ćilibar pre 72 do 83 miliona godina – vreme kada su dinosaurusi još uvek lutali zemljom.
Komad ćilibara se godinama nalazio u Muzeju uporedne zoologije, ali ga je bilo teško proučavati zbog njegove boje, male veličine fosila i ograničenja tehnologije.
Za ovaj novi projekat, istraživači su koristili konfokalnu fluorescentnu mikroskopiju za proučavanje dva fosila – to im je dalo slike stvorenja visoke rezolucije, izbliza, pomažući istraživačima da saznaju više o njima.
Otkrili su da nijedan od tardigrada nije od vrste koja je danas živa, ali oba pripadaju porodicama koje jesu. Takođe su stekli neke uvide u evoluciju tardigradne kriptobioze.
Upoređujući fosile sa drugim fosilizovanim primercima i sa modernim vrstama, istraživači su uspeli da otkriju da su najmanje dve tardigradne grupe razvile kriptobiozu; verovatno je evoluirao u jednoj od grupa negde između 175 i 430 miliona godina, a u drugoj između 175 i 382 miliona godina.
Oni sugerišu da će morati da se pronađe još fosila kako bi se pratili događaji koji su doveli do razvoja tako izuzetne sposobnosti preživljavanja.