Istraživači u Univerzitetskoj bolnici u Upsali i Univerzitetu u Upsali pokazali su da jednostavan test krvi koji odražava zdravlje mozga može predvideti koji ljudi su u najvećem riziku od moždanog udara. Ovo otkriće moglo bi doprineti individualizovanijem tretmanu pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom. Studija je objavljena u časopisu Cirkulacija.
Atrijalna fibrilacija je najčešća srčana aritmija, koja pogađa oko trećine svih ljudi u nekom trenutku njihovog života. Atrijalna fibrilacija je čest uzrok moždanog udara, jer srčana aritmija povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka u atrijuma srca. Mnogi ljudi sa atrijalnom fibrilacijom stoga primaju antikoagulantni tretman u cilju prevencije moždanog udara.
Međutim, pošto antikoagulantni tretman dovodi do povećanog rizika od ozbiljnih krvarenja, samo osobe sa umerenim ili visokim rizikom od moždanog udara primaju ovaj tretman, umesto svih osoba sa atrijalnom fibrilacijom. Zbog toga je važno da se sa što većim stepenom preciznosti identifikuju osobe koje će imati koristi od antikoagulansnog tretmana.
Istraživači su sada analizirali supstancu neurofilament, protein koji se oslobađa iz mozga u slučajevima štetnog naprezanja i hipoksije, u uzorcima krvi više od 3.000 ljudi sa atrijalnom fibrilacijom. Istraživači su zatim pratili ove ljude u proseku godinu i po. Osobe sa najvišim nivoom neurofilamenata u krvi imale su najveći rizik od moždanog udara. Rizik od moždanog udara među četvrtinom sa najvišim nivoima neurofilamenata bio je više od tri puta veći nego kod onih sa najnižim nivoima.
„Pošto rizik od moždanog udara određuje koji je tip lečenja odgovarajući, to može pomoći da se poveća preciznost u izboru lečenja“, kaže Julia Aulin, kardiolog u Univerzitetskoj bolnici u Upsali i istraživač na Univerzitetu u Upsali, i glavni autor studija.
Kada su istraživači zatim kombinovali neurofilament sa običnim uzorcima srčane krvi istih pojedinaca, to je dodatno povećalo sposobnost predviđanja moždanog udara.
„Nismo mogli ranije da izmerimo efekat atrijalne fibrilacije na mozak na ovaj način. Pošto atrijalna fibrilacija utiče i na srce i na mozak, logično je da se preciznost poboljša kada se oba procene“, kaže Karl Sjolin, moždani udar. lekar u Univerzitetskoj bolnici Upsala, koautor studije.
Testovi krvi su u svakodnevnoj upotrebi u zdravstvu za procenu funkcionisanja naših organa, kao što su srce, bubrezi i jetra, ali ne postoji utvrđen test krvi za procenu stanja mozga u vezi sa kardiovaskularnim oboljenjima.
„Dugo smo bili svesni neurofilamenta, ali smo tek poslednjih godina počeli da shvatamo kako da ga koristimo“, dodaje Sjolin.
Sledeći korak je da se istraži efekat različitih tretmana u zdravstvenoj zaštiti na nivoe neurofilamenta i da li to zauzvrat ima bilo kakav značaj za rizik od moždanog udara ili smrti.
„Nadamo se da ćemo moći da intervenišemo u ranijoj fazi i inhibiramo štetno opterećenje mozga pre nego što izazove simptome. Nalazi se verovatno mogu preneti na druge grupe pacijenata sa kardiovaskularnim poremećajima, iako to tek treba da se pokaže. Nadamo se da će na kraju biti moguće proceniti zdravlje mozga jednostavnim testom krvi u lokalnom zdravstvenom centru“, kaže Aulin.
