Posle decenija traženja većeg glasa u najmoćnijem telu Ujedinjenih nacija, Afrika „ne može više da čeka“, rekao je predsednik Sijera Leonea Savetu bezbednosti u ponedeljak.
Predsedavajući sastankom koji je njegova zemlja sazvala, predsednik Džulijus Maada Bio je podstakao dugogodišnju ponudu da afričke zemlje dobiju više mesta u savetima, uključujući dva stalna mesta sa potencijalnim pravom veta.
„Vreme polumera i postepenog napretka je prošlo. Afrika se mora čuti, a njeni zahtevi za pravdom i jednakošću moraju biti ispunjeni“, rekao je Bio, nazvavši svoj kontinent „neupitnom žrtvom“ neuravnotežene, zastarele i nereprezentativne strukture Saveta bezbednosti.
To nije bio prvi put da Savet čuje pozive za proširenje i preoblikovanje svog članstva – a afričke zemlje nisu jedine koje žele više zastupljenosti. Iako postoji opšti osećaj da savet treba da se promeni, diskusije su zapele oko razlika o tome koliko proširiti grupu, koje zemlje uključiti i koja ovlašćenja treba da ima.
Ali prisustvo Bio-a je stavilo znak uzvika na ovo pitanje uoči „Samita budućnosti“ Ujedinjenih nacija i godišnjeg okupljanja predsednika, premijera i monarha Generalne skupštine. Oba skupa su zakazana za sledeći mesec.
Neke zemlje se nadaju zamahu sa samita, koji treba da stvori novu viziju šireg opsega o tome kako bi međunarodna saradnja trebalo da izgleda u ovom veku. Najnoviji nacrt potencijalnog „Pakta za budućnost” samita predviđa reformu Saveta bezbednosti kao prioritet i obećava „ambiciozan” rezultat, sa posebnim jezikom koji tek treba da dođe.
„Sigurni smo da je to pitanje vremena. Zato što će vratarima biti teško da nas puste unutra“, rekao je Bio na brifingu za novinare u ponedeljak, ali „imamo istinski i ubedljiv slučaj“.
Osnovan 1945. godine da pokuša da održi mir posle Drugog svetskog rata, Savet bezbednosti može da uvede sankcije, rasporedi mirovne misije i na drugi način donosi rezolucije koje su pravno obavezujuće, ako se ponekad ignorišu.
Njegov sastav odražava posleratnu strukturu moći i vreme kada je veći deo Afrike bio pod evropskom kontrolom.
Sjedinjene Države, Rusija, Kina, Britanija i Francuska su stalne članice koje imaju pravo veta. Deset drugih mesta — prvobitno šest, do proširenja 1965. — ide zemljama koje dobiju dvogodišnji mandat, bez prava veta. Šira Generalna skupština ih bira po regionima, sa tri mesta za Afriku.
Afričke zemlje, i mnoge druge, tvrdile su da ovaj aranžman predstavlja kratak kontinent sa najbrže rastućom populacijom na svetu, koja sada ima 1,3 milijarde. 54 zemlje kontinenta čine 28% država članica Ujedinjenih nacija. Pet od 11 trenutnih mirovnih operacija UN-a je u Africi, kao i četiri od 10 najboljih zemalja u pogledu slanja trupa.
Afrička unija, regionalna grupa, pozvala je na dva dodatna izborna mesta — što daje ukupno pet — i dva stalna za zemlje na kontinentu.
Konkretno, stalna mesta se moraju „hitno rešiti“, rekao je namibijski ministar spoljnih poslova Peja Mušelenga savetu u ponedeljak.
Sve promene u sastavu saveta bile bi na Generalnoj skupštini, koja je godinama vodila pregovore. Predsednik Skupštine Denis Frensis rekao je u ponedeljak da je Afrika „očigledno nedovoljno zastupljena” u Savetu i da je status kvo „jednostavno pogrešan”.
Ali zemlje članice Ujedinjenih nacija iznele su mnogo različitih ideja za promenu saveta, a svaki potez da se Afrika prilagodi, verovatno bi podstakao pritisak da se razmotre drugi predlozi. Sjedinjene Države, na primer, podržavaju dodavanje stalnih mesta za zemlje Afrike, Latinske Amerike i Kariba, između ostalih.
„Hajde da prestanemo da se divimo problemu ovde. Moramo da pređemo na rešenja“, rekla je američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild, čije su prethodne dužnosti uključivale više afričkih zemalja, savetu.
Bio, čija nacija trenutno ima rotirajuće predsedništvo savetom, pozvao je grupu da stane iza davanja prioriteta njegovom kontinentu u bilo kakvim strukturnim promenama.
„Afrika ne može više da čeka“, rekao je on.
