Klimatske promene predstavljaju značajan rizik za globalno zdravlje, s potencijalno ozbiljnim posledicama za prenošenje zaraznih bolesti. U nedavnom članku objavljenom u Nature Climate Change, međunarodni tim istraživača sa Univerziteta u Oksfordu i Univerziteta Stelenboš (CERI) analizirao je kako se klimatske promene, migracija i zarazne bolesti međusobno povezuju i utiču na globalni zdravstveni sistem.
Studija ističe da zemlje sa visokim prihodima, koje su najveći doprinositelji globalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, manje su pogođene zaraznim bolestima i klimatskim promenama u poređenju sa zemljama sa niskim i srednjim prihodima, koje su manje doprinele emisijama, ali su znatno ranjivije na njihove posledice. Povećanje broja interno raseljenih lica, koje je naraslo sa 33,3 miliona na 71,1 milion između 2013. i 2022. godine, dodatno pogoršava ovu situaciju.
Istraživači su otkrili da migracija, bilo prisilna ili dobrovoljna, može promeniti epidemiološki pejzaž unošenjem patogena u nova područja ili izlaganjem migranata bolestima na koje nemaju imunitet. Primeri izbijanja kolere i hepatitisa E u izbegličkim kampovima u Keniji nakon suša iz 2011. godine ilustruju kako migracija može izazvati krize javnog zdravlja.
Kako bi se smanjio uticaj migracije na širenje zaraznih bolesti, potrebno je da se procene klimatskih rizika integrišu u nacionalno zdravstveno planiranje, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Ovo uključuje poboljšanje sistema nadzora za zarazne bolesti, jačanje zdravstvene infrastrukture i razvoj sistema ranog upozoravanja na zdravstvene rizike vezane za klimu.
Klimatske promene i zarazne bolesti su složeni problemi koji zahtevaju multidisciplinarne pristupe i globalne napore kako bi se izgradile otporne zajednice i unapredila globalna zdravstvena bezbednost. Kop28 je prvi put uveo namenski Dan zdravlja, naglašavajući potrebu za jasnim putevima zasnovanim na dokazima koji pokazuju kako klimatske promene direktno utiču na zdravlje ljudi.
Ova sveobuhvatna analiza naglašava hitnost integrisanog i pravičnog globalnog odgovora na ove ukrštene krize, kako bi se smanjili zdravstveni efekti klimatskih promena i migracija.
