Više od 47.000 ljudi umrlo je u Evropi od posledica visokih temperatura 2023. godine, što je najtoplija godina na svetu i druga najtoplija u Evropi. Ovo je procena studije koju je vodio Institut za globalno zdravlje Barselone (ISGlobal) i objavljena u Nature Medicine.
Istraživači izveštavaju da se osetljivost evropskih društava na toplotu progresivno smanjivala tokom ovog veka, i procenjuju da bi bez ovih procesa društvenog prilagođavanja, opterećenje mortaliteta usled toplote tokom prošle godine bilo 80% veće.
Studija replicira metodologiju korišćenu prošle godine u drugom radu objavljenom u Nature Medicine, u kojem se procenjuje da je toplota izazvala više od 60.000 smrtnih slučajeva tokom leta 2022. godine, što je predstavljalo najveći teret mortaliteta usled toplote u poslednjoj deceniji.
Ukratko, istraživači su koristili podatke o temperaturi i mortalitetu iz 823 regiona u 35 evropskih zemalja za period 2015–2019. kako bi uklopili epidemiološke modele za procenu smrtnosti od toplote u svakom evropskom regionu tokom cele 2023. godine.
Za razliku od leta 2022. koje su karakterisale uporne ekstremne temperature u centralnom delu sezone od sredine jula do sredine avgusta, tokom istih nedelja 2023. godine nisu zabeležene veće termalne anomalije. Međutim, dve epizode visokih temperature sredinom jula i krajem avgusta bi predstavljale više od 57% ukupne procenjene smrtnosti, sa više od 27.000 smrtnih slučajeva.
Rezultati pokazuju ukupno 47.690 procenjenih smrtnih slučajeva u 2023. u 35 zemalja kao celine, od kojih bi se 47.312 smrtnih slučajeva dogodilo u najtoplijem periodu godine (između 29. maja i 1. oktobra).
Kada se uzme u obzir stanovništvo, zemlje sa najvećom stopom smrtnosti od toplote bile su u južnoj Evropi, a to su Grčka (393 umrlih na milion), Bugarska (229 umrlih na milion), Italija (209 umrlih na milion), Španija (175 umrlih na milion). miliona), Kipar (167 smrtnih slučajeva na milion) i Portugal (136 smrtnih slučajeva na milion).
Ova veza prikazuje detalje procene mortaliteta za 35 analiziranih zemalja.
U skladu sa prethodnim studijama, podaci pokazuju veću ranjivost žena i starijih osoba. Konkretno, nakon obračuna stanovništva, stopa mortaliteta od toplote bila je 55% viša kod žena nego kod muškaraca i 768% viša kod ljudi starijih od 80 godina nego kod ljudi starosti između 65 i 79 godina.
Autori studije upozoravaju da ovi brojevi mogu potcijeniti stvarni teret smrtnosti uzrokovan toplotom. Zbog nedostupnosti dnevne, homogene evidencije mortaliteta tokom 2023. godine, morali su da koriste nedeljne podatke o umrlim od Eurostata.
U nedavnoj studiji objavljenoj u Lancet Regional Health-Europe, isti autori su pokazali da bi upotreba nedeljnih podataka dovela do potcenjivanja mortaliteta uzrokovanog toplotom, i opisali su metodologiju za ispravljanje ove pristrasnosti.
Uzimajući ovo u obzir, istraživači procenjuju da je verovatni broj smrtnih slučajeva izazvanih toplotom 2023. mogao zapravo biti reda veličine 58.000 smrtnih slučajeva u 35 proučavanih zemalja, iako bi se preciznija procena mogla dobiti samo ako bi poboljšane baze podataka o smrtnosti bile dostupne naučna zajednica.
Jedan od ciljeva studije bio je da se proceni da li je došlo do smanjenja osetljivosti na toplotu u Evropi, što je proces koji se generalno shvata kao adaptacija na rastuće temperature.
Da bi to uradili, istraživači su postavili isti tip modela na podatke o temperaturi i mortalitetu iz perioda 2000–2004, 2005–2009, 2010–2014 i 2015–2019. Zatim su uključili temperature i smrtnost iz 2023. u svaki od četiri modela kako bi procenili broj smrtnih slučajeva koji bi se dogodili u svakom periodu da su temperature bile tako visoke kao 2023. godine.
Koristeći ovu metodu, procenjeno je da bi, da su se temperature zabeležene 2023. godine dogodile u periodu 2000-2004, procenjeni mortalitet od toplote premašio broj od 85.000 umrlih, odnosno 80% veći od rezultata koji proizilazi iz ranjivosti. za grejanje u periodu 2015-2019. Za ljude starije od 80 godina, broj smrtnih slučajeva bi se više nego udvostručio, sa 1.102 na više od 2.200 smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom.
„Naši rezultati pokazuju kako je došlo do procesa prilagođavanja društva visokim temperaturama tokom ovog veka, koji su dramatično smanjili ranjivost i smrtnost izazvanu toplotom poslednjih leta, posebno među starijima“, kaže Elisa Galo, istraživač na ISGlobal i prvi autor studije.
„Na primer, vidimo da se od 2000. godine minimalna temperatura mortaliteta — optimalna temperatura sa najnižim rizikom od smrtnosti — postepeno zagreva u proseku širom kontinenta, sa 15ºC u 2000-2004. na 17,7ºC u 2015-2019.
„Ovo ukazuje na to da smo manje osetljivi na toplotu nego što smo bili početkom veka, verovatno kao rezultat opšteg društveno-ekonomskog napretka, poboljšanja ponašanja pojedinca i mera javnog zdravlja, kao što su planovi za prevenciju toplote koji su primenjeni nakon rekordnog. prolomno leto 2003.“
„Godine 2023. skoro polovina dana je premašila prag od 1,5°C postavljen Pariskim sporazumom i Evropa se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka. Klimatske projekcije ukazuju da će granica od 1,5°C verovatno biti premašena pre 2027, ostavljajući nam veoma mali prozor mogućnosti da delujemo“, kaže Džoan Balester Klaramunt, glavni istraživač konsolidatora Evropskog istraživačkog saveta (ERC) Grant EARLI-ADAPT.
„Moramo uzeti u obzir da će inherentna ograničenja u ljudskoj fiziologiji i društvenoj strukturi verovatno postaviti granicu za potencijal za dalju adaptaciju u budućnosti“, dodaje on.
„Postoji hitna potreba da se implementiraju strategije koje imaju za cilj dalje smanjenje tereta smrtnosti nadolazećih toplijih leta, zajedno sa sveobuhvatnijim praćenjem uticaja klimatskih promena na ranjivo stanovništvo. Ove mere prilagođavanja moraju biti kombinovane sa naporima za ublažavanje posledica koje preduzimaju vlade i države. opšta populacija kako bi se izbeglo dostizanje prelomnih tačaka i kritičnih pragova u projekcijama temperature.“
Nedavno je istraživačka grupa koja je sprovela studiju predstavila Forecaster.health, veb-bazirani alat otvoren za javnost koji pruža predviđanja rizika od smrtnosti povezanih sa hladnoćom i vrućinom prema polu i starosti za 580 regiona u 31 evropskoj zemlji.
Ovaj sistem ranog upozorenja nije zasnovan samo na meteorološkim podacima, već uključuje epidemiološke modele za procenu stvarnih zdravstvenih rizika za svaku grupu stanovništva. Forecaster.health je dostupan besplatno i pruža prognoze do 15 dana unapred.
