Uprkos stalnim upozorenjima stručnjaka o rastućim troškovima hrane i važnosti očuvanja plodnog zemljišta, Srbija se suočava s ozbiljnim gubicima u ovoj oblasti. Između dva popisa, zemlja je izgubila više od milion hektara obradivih oranica zbog širenja urbanih i industrijskih zona.
Slobodan Ilić iz Majura kod Šapca, poljoprivrednik sa imanjem od nekoliko stotina hektara, upozorava na gubitak vrednih resursa. „Ova tabla od 320 hektara pretvorena je u građevinsko zemljište. Nekada smo tu gajili stoku i uživali u plodovima rada,“ kaže Ilić.
Podunavski okrug, koji ima oko 45.000 hektara obradivog zemljišta, najviše koristi za uzgoj kukuruza, voća i povrća. Goran Pavlović iz Gradskog veća Smedereva naglašava da se u njegovom gradu poštuju svi pravilnici kako bi se sprečila nenamenska upotreba zemljišta. „Ne postoji loše poljoprivredno zemljište, samo loše gazdovanje,“ dodaje Pavlović.
Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku ističe da poljoprivreda igra ključnu ulogu u društvu. „Važno je zaštititi poljoprivredno zemljište i povećati stepen prerade kako bi se poboljšao kvalitet života,“ naglašava Leposavić.
Srbija ima 4,075 miliona hektara obradivog zemljišta, dok se trenutno obrađuje 3,5 miliona hektara. Jordana Ninkov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo upozorava na ozbiljnost problema. „Zemljište je neobnovljiv resurs, i potrebno je hiljade godina da se stvori,“ ističe Ninkov.
Prema agroekonomisti Milanu Prostranu, gubitak poljoprivrednog zemljišta nije problem samo Srbije već i Evrope. „EU godišnje gubi površinu zemljišta veličine Berlina zbog vodnih erozija. Moramo pažljivo birati gde gradimo infrastrukturu kako bismo sačuvali ovo dragoceno bogatstvo,“ dodaje Prostran.
Istorija nas uči da je u prošlosti zemlja bila poštovana i da se nikada nije gradilo na plodnoj oranici, već uz obode polja. Danas je, više nego ikada, važno nastaviti ovu tradiciju i čuvati ono što je još uvek preostalo.
