Olimpijske igre u Parizu 2024. inspirisale su vas da ove godine ponovo počnete da trčite. Cipele su ti sve zavezane, slušalice su ti priključene i odlaziš. 15 kilometara kasnije, bez grčeva ili šavova za prijavu, kod kuće ste. Ali dva dana kasnije, bolovi koji pucaju u listovima čine gotovo nemogućim penjanje uz stepenice. Pa ipak, pre nego što si otišao u krevet sinoć, bio si dobro, pa šta se moglo dogoditi?
Bolovi su difuzni mišićni bolovi koji se uglavnom javljaju u danima nakon intenzivnog napora i postepeno nestaju. Koliko god čudno izgledalo za tako uobičajeni fenomen, naučna zajednica nije utvrdila mehanizme odgovorne za bol u mišićima. Kao i kod svakog pitanja koje se bavi osećajem bola, razumevanje bolova u mišićima uključuje sagledavanje složenih bioloških procesa.
Bol je pre svega subjektivno iskustvo koje je rezultat interpretacije senzornih signala od strane nervnog sistema, bez obzira da li se radi o povezanim fizičkim lezijama ili ne. Naučnici su izneli mnoge biološke mehanizme da objasne poreklo bolova u mišićima, a trenutni konsenzus je da je uključeno nekoliko fenomena. I suprotno onome što ste možda čuli, „mlečna kiselina“ nema nikakve veze sa tim.
Posle intenzivnog vežbanja, a posebno posle ekscentričnih kontrakcija (kontrakcija koje podrazumevaju otpor istezanju, na primer, kada se spuštate niz stepenice), možemo pokupiti mikro-lezije na najmanjoj jedinici prugasto-prugastog mišićnog tkiva, sarkomerima.
Ali same lezije nisu bolne, jer su već prisutne odmah nakon napora, dok se bol u mišićima obično pojavljuje tek 24 do 48 sati kasnije.
S druge strane, ove mikro-lezije pokreću kaskadu fizioloških pojava u satima i danima nakon intenzivne ili neobične fizičke vežbe. Neki od ovih fenomena su skoro trenutni, kao što je curenje komponenti, posebno enzima i proteina sadržanih u mišićnoj ćeliji, koji difunduju napolje iz oštećenih ćelijskih membrana. Drugi se javljaju kasnije, kao što su inflamatorne i imunološke reakcije, koje mogu potrajati nekoliko dana ili čak nedelja.).
Pored ovih fizioloških pojava, mikropovrede dovode i do funkcionalnih uticaja, kao što su gubitak snage, povećana ukočenost ili vidljivo oticanje mišića. Međutim, čini se da nijedan od ovih markera nije u savršenoj korelaciji sa osećajem bola. Stoga je verovatno da više mehanizama interaguje da bi izazvalo bol.
Sam nervni sistem takođe igra centralnu ulogu u pojavi bolova u mišićima. Osećaj bola kao takav ne postoji u mišićima. To je rezultat interpretacije nociceptivnih signala — signala upozorenja — koje prima mozak. Štaviše, nekoliko predloga da se objasni bol u mišićima direktno uključuje različite senzorne senzore koji se nalaze u mišiću.
Bol u mišićima nije nešto zbog čega treba da brinete i generalno nestaje u roku od nekoliko dana. Međutim, funkcionalni uticaji, kao što je gubitak snage, ponekad mogu trajati malo duže (naročito kada je trening bio intenzivan), a nestanak bolova u mišićima nije nužno dobar pokazatelj oporavka mišića.
Najbolji način da se spreči bol u mišićima je da se pripremite za ovu neobičnu potrebu tako što ćete postepeno trenirati. Pošto je mišić veoma prilagodljiv organ, već suočen sa vežbom čini ga mnogo otpornijim na oštećenja mišića izazvana drugim stresovima u budućnosti. Za razliku od onoga što možda čujete, istezanje pre ili posle sesije nema stvarnog uticaja na bol u mišićima. I nažalost, ako je prekasno i bolovi su već tu, nije dokazano nijedno rešenje za poboljšanje svih simptoma; najbolje je ostati strpljiv. Međutim, možete nastaviti da trenirate opuštenijim tempom, što može malo ublažiti simptome.
