Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice saopštila je u petak da su vladine vlasti na etnički podeljenom Kipru pokupile desetine migranata i gurnule ih nazad u tampon zonu pod kontrolom UN-a koju su prešli da traže azil.
Portparolka UNHCR-a Emilia Strovolidou rekla je da je čak 99 tražilaca azila „gurnuto nazad“ u tampon zonu između sredine maja i 8. avgusta. Strovolidou je rekao da agencija radi na okončanju muke tražilaca azila, pozivajući kiparske vlasti da procesuiraju njihove zahteva i da uspostavi procedure koje bi sprečile da više migranata ostane na cedilu u tampon zoni.
Tražioci azila ušli su u zemlju članicu Evropske unije sa severa otcepljenih kiparskih Turaka i prešli tampon zonu na jug gde su mogli da podnesu svoje zahteve međunarodno priznatoj vladi.
Od tih 99 migranata, 76 ljudi iz zemalja uključujući Siriju, Iran, Avganistan, Nigeriju, Somaliju, Bangladeš, Sudan, Irak i Gazu ostaju nasukani na dve lokacije unutar tampon zone, zapadno i istočno od glavnog grada Nikozije. Među njima je 18 maloletnika, od kojih je šestoro bez pratnje.
Strovolidu je rekao da iako su UN snabdile tražioce azila vojnim obrokom hrane, šatorima, ćebadima, toaletima i prostorijama za pranje, oni ostaju izloženi ekstremnoj vrućini, prašini i vlazi.
„Njihove humanitarne potrebe se povećavaju, a njihovo fizičko i psihičko stanje se pogoršava dok nastavljaju da ostanu u ovim uslovima, neki skoro tri meseca“, rekao je Strovolidu za Asošijeted pres.
Ona je rekla da su neki preživeli rodno zasnovano nasilje i trgovinu ljudima i ljudi koji pate od ozbiljnih bolesti kao što su rak, astma i ozbiljni problemi mentalnog zdravlja.
Kipar je podeljen 1974. godine kada je Turska izvršila invaziju nakon što su pristalice unije sa Grčkom izvele državni udar uz podršku hunte koja je tada vladala Grčkom. Kipar se pridružio EU 2004. godine, ali samo jug uživa beneficije punopravnog članstva.
Aleem Siddikue, portparol mirovnih snaga Ujedinjenih nacija na Kipru, pozvao je da se hitno prekine „odbijanje“ i da kiparske vlasti ispune svoje obaveze prema međunarodnom pravu i pravu EU.
„U skoro svim slučajevima, tražioci azila su se našli u oblastima pod kontrolom vlade, odakle ih je presrela kiparska policija i nasilno bačena u tampon zonu nakon što su im oduzeti pasoši i mobilni telefoni“, rekao je Sidik za AP.
On je rekao da su UN podelile video dokaze o „operacijama potiskivanja“ sa kiparskim vlastima.
„Tampon zona nije izbeglički kamp“, rekao je Sidik.
Kiparska vlada zauzela je čvrst stav prema migrantskim prelazima duž 180 kilometara (120 milja) dužine tampon zone, insistirajući da neće dozvoliti da ona postane kapija za ilegalnu migraciju.
Zamenik ministra za migracije Nikolas Joanides rekao je ranije ove nedelje da vlada ne želi da bude u sukobu sa UN i da je u pregovorima sa UNHCR-om da reši to pitanje.
Ono što komplikuje pitanje su posebnosti same tampon zone, koja nije formalna granica i kao takva, kiparske vlasti kažu da UN greši kada govore o odbijanjima koja se posebno odnose na „proterivanja na priznatim morskim ili kopnenim granicama“.
U pisanoj izjavi za AP, ministarstvo je navelo da migranti koji prelaze tampon zonu stižu na sever ostrva iz Turske – bezbedne zemlje – a zatim prelaze na jug duž udaljenih delova porozne tampon zone gde ne postoje fizičke barijere koje sprečavaju prelazak.
Prema utvrđenom zakonskom okviru, kiparska policija i drugi organi su zakonski ovlašćeni da sprovode „efikasan nadzor“ tampon zone u cilju borbe protiv ilegalne migracije „odvraćanjem ljudi od zaobilaženja provera“ na svih osam legalnih prelaza.
Ministarstvo je saopštilo da je s obzirom na „ogromne migratorne pritiske“ pod kojim je Kipar, vlada usvojila „principijelni stav“ da izbegne pretvaranje tampon zone u „put za neregularnu migraciju“ dok nudi humanitarnu pomoć zaglavljenim migrantima.
Advokat za ljudska prava Nicoletta Charalambidou osporava tvrdnju kiparske vlade da se ponaša u skladu sa međunarodnim pravom i pravom EU.
Ona je pokrenula pravni postupak u ime 46 nasukanih migranata kako bi naterala kiparske vlasti da im dozvole da podnesu zahteve za azil.
„Vlada ima obavezu da dozvoli ovim ljudima da podnesu zahteve za azil“, rekla je ona za AP. Ona je dodala da zahtevi za azil treba da se procenjuju pojedinačno kako bi se utvrdilo da li u Turskoj postoje bezbednosni uslovi za svakog podnosioca zahteva.