Eksperimenti koje su sproveli istraživači UC Merced otkrivaju da je mnogo verovatnije da će se ljudi koji čine dobra dela smatrati religioznim vernicima nego ateistima. Štaviše, čini se da je psihološka pristrasnost koja povezuje ljubaznost i uslužnost sa verom globalnih razmera.
Istraživanja o mentalnoj vezi između moralnog ponašanja i religioznog verovanja datiraju više od jedne decenije. Prethodno istraživanje je, međutim, naglasilo tamnu stranu ove jednačine, a učesnici su upitani da li pretpostavljaju da je verovatnije da je serijski ubica verovao u Boga ili je bio ateista (ljudi u nacijama širom planete mislili su da je ovo drugo verovatnije).
Studije UC Merced, koje je osmislio diplomirani student kognitivnih nauka Aleks Dejer i objavljene u časopisu Naučni izveštaji, okrenule su preokret na svetlu stranu: Šta ako je neko bio „serijski pomagač“, sklon izuzetnoj dobronamernosti?
Istraživanje je pokazalo da je stereotip o izuzetno dobroj osobi koja je religiozan dramatično jači od stereotipa o izuzetno okrutnoj osobi koja je ateista, rekao je koautor Kolin Holbruk, profesor na univerzitetskom odseku za kognitivne i informacione nauke.
„Iako smo takođe otkrili da ljudi intuitivno povezuju ateizam sa nemoralnim ponašanjem, čini se da ljudi verovanje u Boga povezuju sa velikodušnošću, pomoći i brigom u mnogo većoj meri“, rekao je Holbruk.
Istraživanje se sastojalo od eksperimenata sprovedenih u dve nacije sa različitim nivoima verskih uverenja:
Učesnici su pročitali opis čoveka koji je krenuo putem sve veće dobročinstva, od pomaganja životinjama lutalicama kao deteta do, kao odraslog, davanja hrane i odeće beskućnicima. Ponekad je, tokom izuzetno hladnog vremena, nudio slobodnu sobu porodicama beskućnika.
Polovina učesnika je pitana šta je verovatnije: čovek je učitelj ili je čovek učitelj i veruje u Boga. Drugoj polovini je postavljeno isto pitanje, ali su opcije bile „čovek je učitelj“ ili „čovek je učitelj i ne veruje u Boga“.
Najlogičniji odgovor bi bio da se pretpostavi da je čovek učitelj, grupa koja bi uključivala i učitelje koji veruju i učitelje koji su ateisti. Ali se pokazalo da ljudi biraju manje verovatnu opciju za ovu vrstu pitanja ako se poklapa sa snažnim društvenim stereotipom u njihovim umovima.
Rezultati su bili zapanjujući. Ispitanici u Sjedinjenim Državama su skoro 20 puta češće pogodili da čovek koji pomaže verovao u Boga nego da je taj čovek ateista. Na Novom Zelandu, ispitanici su imali 12 puta veću verovatnoću da pogode da je čovek od pomoći religiozan.
Pristrasnost koja je intuitivno povezivala religiozno uverenje sa društveno uzdižućim ponašanjem bila je znatno jača od one uočene u inverznim uslovima „tamne strane“ studije, koja je tražila stereotipe o ateistima kao antisocijalnim. Pristrasnost je postojala, ali daleko manje moćna.
„Dakle, umesto stereotipa o ateistima kao nemoralnom pokretaču efekta, stereotip o moralnoj osobi vere može biti važnija sila“, rekao je Holbruk. „Ponovili smo nalaze ranijih studija koje povezuju zlo sa ateizmom, ali smo otkrili da su efekti koji povezuju prosocijalnost sa verom bili značajno veći.
Rezultati studije se uklapaju sa teorijom o istorijskom razvoju glavnih svetskih religija koja naglašava saradnju. Verovanje da moćno biće ili duhovna sila nagrađuje pozitivno moralno ponašanje — i kažnjava nemoralno ponašanje — dele sve glavne religije. Ova vrsta verovanja može pomoći članovima verskih grupa da veruju jedni drugima, da sarađuju i rastu.
„Stranci koji imaju malo zajedničkog osim njihovih zajedničkih duhovnih verovanja u moraliziranje bogova mogli bi biti skloniji poverenju i manje skloni da iskorišćavaju jedni druge“, rekao je Holbruk.
Naravno, eksperimenti UC Merced i slična istraživanja mere samo ono što stereotipi ljudi projektuju na druge – kako misle da bi se neko ponašao na osnovu onoga u šta veruju.
„Naši dokazi pokazuju da ljudi stereotipiziraju vernike kao da je veća verovatnoća da će brinuti o drugima i da im pomažu. Ali ovaj teorijski model sugeriše da je stereotip zapravo mogao da ima zasluga u prošlosti pošto su glavne religije rasle ili možda mogu biti istinite čak i sada – ljudi koji veruju u Bog bi zapravo mogao pomoći drugima“, rekao je Holbruk.
„Dokazi da su vernici više prosocijalni trenutno su pomešani i to je pitanje koje zahteva dodatna istraživanja.“
