Gubitak pamćenja, konfuzija, problemi sa govorom—Alchajmerova bolest je najčešći uzrok demencije, od koje pogađa oko 35 miliona ljudi širom sveta, a broj raste.
Protein amiloid beta, koji se prirodno javlja u mozgu, igra centralnu ulogu u bolesti: akumulira se kod pacijenata u nerastvorljivim nakupinama koje formiraju plakove između neurona u mozgu, oštećujući ih.
Istraživači sa Instituta Maks Plank (MPI) za multidisciplinarne nauke sada su pokazali da, pored neurona, posebne glijalne ćelije u mozgu takođe proizvode amiloid beta. Ovo otkriće, objavljeno u Nature Neuroscience, moglo bi otvoriti nove puteve za buduće terapije.
Ne postoji lek za Alchajmerovu bolest. Međutim, postoje terapeutski pristupi za smanjenje amiloidnih plakova u mozgu. To može usporiti napredovanje bolesti, ali ga ne može preokrenuti ili zaustaviti.
„Do sada se smatralo da su neuroni glavni proizvođači beta amiloida i da su bili glavna meta za nove lekove“, objašnjava Klaus-Armin Nave, direktor MPI za multidisciplinarne nauke. Rezultati njegovog Odeljenja za neurogenetiku sada su pokazali: Pored neurona, posebne glijalne ćelije – koje se nazivaju oligodendrociti – igraju važnu ulogu u formiranju plaka.
„Jedan od zadataka oligodendrocita je da formiraju mijelin — izolacioni sloj — i omotaju ga oko nervnih vlakana da bi se ubrzao prenos signala“, objašnjava Endru Oktavijan Sasmita, jedan od prvih autora studije i bivši dr. učenik u Naveovom timu.
U prethodnoj studiji, istraživači iz Getingena su već otkrili da defektni mijelin oligodendrocita pogoršava Alchajmerovu bolest. Da li glijalne ćelije igraju još veću ulogu u bolesti nego što se ranije mislilo?
„Sada smo pokazali da iako su neuroni glavni proizvođači beta amiloida, oligodendrociti takođe proizvode značajnu količinu proteina koji je ugrađen u plakove“, kaže Sasmita. Istraživačka grupa koju je predvodio Marc Aurel Busche sa Univerzitetskog koledža u Londonu (Engleska) nedavno je došla do sličnih zaključaka.
Ćelije nervnog sistema proizvode amiloid beta cepanjem većeg molekula prekursora uz pomoć enzima zvanog BACE1. Za svoje eksperimente, istraživači su posebno nokautirali BACE1 u neuronima i oligodendrocitima miševa. Zatim su koristili 3D mikroskopiju sa svetlosnim pločama za proučavanje formiranja plaka u celom mozgu, pružajući potpunu sliku amiloidnih plakova u svim regionima mozga.
„Oligodendrociti kojima nedostaje BACE1 razvili su oko 30% manje plakova. Nokautiranje gena BACE1 u neuronima smanjilo je formiranje plaka za preko 95%“, kaže Konstance Dep, takođe prvi autor studije i bivši doktor nauka. student na odseku Nave. „Naslage plaka se formiraju samo kada je prisutna određena količina neuronskog amiloida beta. Oligodendrociti tada doprinose ovim plakovima.“
Ovaj prag bi mogao biti koristan za terapije Alchajmerove bolesti. „Ako možemo uspešno da inhibiramo BACE1 pre nego što se dostigne ovaj prag, plakovi bi se mogli formirati kasnije“, naglašava Nave. To bi moglo pomoći da se uspori napredovanje Alchajmerove bolesti u ranoj fazi.
