Venera i Zemlja izgledaju kao blizanci koji su, kroz dramatično različite okolnosti i izbore, na kraju vodili dramatično različite živote.
Zemlja je izdašna i prijatna, sa mekom, sigurnom atmosferom, pljuskavim okeanima, toplim temperaturama i kopnenim masama prekrivenim rastom. Venera je zagušena oblacima toksičnog gasa, kiše kiselinom, ima snižavajući atmosferski pritisak i gori sa temperaturama koje priliče Danteovom paklu, u stotinama stepeni.
Ove razlike su više od kože. Veneri nedostaje tektonika naše planete, uključujući velike, odvojene oblasti planetarne kore koje se melju jedna o drugu i pomažu u održavanju stabilne klime ovde na Zemlji, i u koje su ugrađene kontinentalne kopnene mase.
Smatra se da je nedostatak tektonskih ploča na Veneri prilično moćan faktor koji doprinosi mnogim drugim razlikama između planeta, ali mi zapravo ne znamo kako se razvijala geološka prošlost Venere. Čini se da najstariji delovi površine planete, ogromne visoravni poznate kao tesere, imaju tektonske karakteristike, ali kako su se pojavile bilo je nešto kao misterija.
Pa, sada su naučnici pronašli nešto što ih je zaista bacilo na petlju. Venerine tesere su se možda formirale kroz procese koji su veoma slični onima koji su proizveli najranije kontinente Zemlje, pre milijardi godina.
„Studija dovodi u pitanje naše razumevanje kako planete evoluiraju“, kaže geonaučnik Fabio Kapitanio sa Univerziteta Monaš u Australiji. „Nismo očekivali da će Venera, sa temperaturom površine od 460 °C (860 °F) i nedostatkom tektonike ploča, imati tako složene geološke karakteristike.
Zemljina kora je prilično složena u poređenju sa korom drugih planeta. Polomljen je na komade, a ti delovi su labavi, sposobni da se trljaju jedan o drugi, klizaju jedan ispod drugog u procesu poznatom kao subdukcija i polako se preuređuju u različite konfiguracije.
Najstariji delovi Zemljine kontinentalne kore su regioni poznati kao kratoni. Kontinentalne tektonske ploče su generalno slabije od okeanskih ploča, ali postoje regioni u kojima je stena starija, gušća i jača.
Ovo su kratoni; znamo za oko 35, a naučnici veruju da su se oni prvi formirali, gurajući se prema gore kroz rastopljenu unutrašnjost Zemlje i stvrdnjavajući, dajući seme oko kojeg bi kontinenti mogli da se kupe i rastu.
Naše znanje o Veneri je ograničeno – to nije planeta koja poziva ljude na istraživanje – ali tokom 15 godina, između 1989. i 1994. godine, NASA-ina svemirska letelica Magellan koristila je radarsku sondu za detaljno mapiranje površine Venere, ispod njenog plašta od sumporne kiseline oblaci.
Kapitanio i njegove kolege su iskoristili ove podatke, fokusirajući se na region tesera poznat kao Ištar Tera, najveću visoravan na Veneri, koristeći kompjuterske simulacije da bi istražili način na koji se ovaj region formirao pre nekoliko milijardi godina, kada je Sunčev sistem još uvek bio u svom Rane godine.
Njihovi rezultati sugerišu da su se teseri možda formirali baš kao i kratoni, koji su se uzdizali iz unutrašnjosti rastopljene Venere da bi izašli na površinu i stvrdnuli u planetarnu koru.
„Ovo otkriće pruža fascinantnu novu perspektivu na Veneru i njene potencijalne veze sa ranom Zemljom“, objašnjava Kapitanio. „Osobine koje smo pronašli na Veneri su zapanjujuće slične ranim kontinentima Zemlje, što sugeriše da je dinamika Venerine prošlosti možda bila sličnija Zemljinoj nego što se ranije mislilo.
Ovo nam daje trag za razumevanje planetarne evolucije: sugeriše da, koliko god da su se Zemlja i Venera razišle na svojim odvojenim putovanjima kore, to se dogodilo nakon procesa formiranja kratona, ali pre formiranja tektonike ploča.
Ovo vreme je važno, jer kada i kako se pojavljuju različite planetarne karakteristike može biti veliki trag o tome kako se nastanjivost uspostavlja i održava na stenovitim planetama poput Zemlje. Najjači alat koji imamo za ovo je pronalaženje kada i gde se dve planete poklapaju.
„Proučavajući slične karakteristike na Veneri, nadamo se da ćemo otkriti tajne rane istorije Zemlje“, kaže Kapitanio.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Geoscience.
