Nova studija sa Univerziteta istočne Finske prva je u svetu koja pokazuje da zdrava ishrana i redovna vežba smanjuju rizik od dijabetesa tipa 2 čak i kod osoba sa visokim genetskim rizikom. Drugim rečima, svi imaju koristi od promena načina života, bez obzira na genetski rizik.
Dijabetes tipa 2 je globalni problem. Prema Međunarodnoj federaciji za dijabetes, IDF, 1 od 11 odraslih osoba širom sveta ima dijabetes, a dijabetes tipa 2 čini 90% slučajeva.
Do danas, istraživači su identifikovali više od 500 genetskih varijanti koje predisponiraju pojedince na dijabetes tipa 2, ali faktori načina života takođe utiču na rizik od razvoja bolesti. Značajni faktori rizika vezani za način života uključuju prekomernu težinu, nizak unos dijetalnih vlakana, visok unos zasićenih masti i nedostatak vežbanja.
Prethodne studije su pokazale da se dijabetes tipa 2 može efikasno sprečiti promenama načina života, ali nije istraženo da li se bolest može sprečiti čak i kod osoba koje nose brojne genetske varijante koje ih predisponiraju za dijabetes tipa 2.
T2D-GENE Trial je bila trogodišnja intervencija u načinu života u kojoj je učestvovalo skoro 1.000 muškaraca starosti od 50 do 75 godina u istočnoj Finskoj. Svi oni koji su pozvani u studiju imali su povišen nivo glukoze natašte na početku. Grupa za intervenciju u načinu života uključivala je više od 600 muškaraca, a ostali su služili kao kontrolna grupa. Nalazi su objavljeni u časopisu The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism.
Muškarci u interventnoj grupi su na grupnim sastancima dobili uputstva o načinima života koji promovišu zdravlje, a podržao ih je i veb portal dizajniran za studiju. Oni koji su pozvani u studiju pripadali su ili najnižem ili najvišem tertilu u smislu genetskog rizika, odnosno imali su visok ili nizak rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.
Genetski rizik je određen na osnovu 76 varijanti gena za koje je poznato da predisponiraju dijabetes tipa 2. Tokom intervencije, ni učesnici studije ni istraživači nisu znali kojoj grupi genetskog rizika pripadaju učesnici. Svi oni koji su učestvovali u intervenciji dobili su iste smernice o načinu života.
Muškarci koji su učestvovali u intervenciji načina života mogli su značajno da poboljšaju kvalitet svoje ishrane. Povećali su unos dijetetskih vlakana, poboljšali kvalitet masti u ishrani i povećali potrošnju povrća, voća i bobičastog voća. Gubitak težine je takođe primećen, iako ovo nije bila stvarna studija gubitka težine.
Učesnici su već na početku bili fizički veoma aktivni i uspeli su da zadrže svoje dobre navike vežbanja tokom studije. Ovim promenama bilo je moguće smanjiti pogoršanje metabolizma glukoze.
Prevalencija dijabetesa tipa 2 bila je značajno niža u grupi koja je intervenisala u načinu života nego u kontrolnoj grupi. Efekti promena načina života bili su podjednako značajni za pojedince, bez obzira da li su imali nizak ili visok genetski rizik.
„Ova otkrića ohrabruju sve da naprave promene u načinu života koje promovišu zdravlje. Štaviše, oni pokazuju efikasnost grupnih i internetskih smernica za životni stil, koje štede resurse zdravstvene zaštite“, kaže univerzitetski predavač, docent Marija Lankinen sa Univerziteta istočne Finske, prvi autor studije.
