Stres—to je nešto sa čime se svi susrećemo u svakodnevnom životu, oblikujući naše zdravlje i blagostanje na načine koji su suptilni i duboki. Bilo da se radi o predstojećem roku za posao, problemima u ličnim odnosima ili propuštanju autobusa na putu do posla, jasno je da stresori prožimaju sve aspekte naših života.
Jedna posebna grupa pojedinaca koja je izložena stresorima na drugom nivou su sportisti elitnog nivoa.
Sportisti se suočavaju sa jedinstvenim skupom stresora koji prevazilaze uobičajene svakodnevne izazove. Ovo se može predstaviti u obliku žestokog rivalstva sa vašim protivnicima tokom velike utakmice ili navigacije kroz složenu dinamiku odnosa trener-sportista.
Kada je u pitanju takmičenje, elitni sportisti to rade u veoma vidljivim arenama koje karakterišu uske margine pobede.
Vidljivost je dodatno uvećana i proširena sa napretkom tehnologije, što je dovelo do toga da se životi sportista ispituju kao nikada ranije, često pod pogledom nemilosrdnih medija i javnosti.
Ali kao i mi ostali, sportisti su i dalje ljudi koji doživljavaju stresove i brige povezane sa svime, od svakodnevnih svakodnevnih problema do velikih životnih događaja, kao što je gubitak voljene osobe.
Iako je uobičajeno da na sportiste gledamo kao na „super-ljude“ koji neprestano proizvode performanse svetske klase bez zastoja, važno je zapamtiti da su sportisti pravi ljudi sa stvarnim emocijama.
To može da demonstrira Viktorija Azarenka koja se povukla sa Otvorenog prvenstva u Majamiju 2022. zbog stresora u njenom ličnom životu. Zaista, izjavila je: „Nije trebalo da idem na teren danas… Poslednjih nekoliko nedelja su bile izuzetno stresne u mom ličnom životu… Uvek se radujem izazovu i pritisku takmičenja, ali danas je to bilo previše“.
Iako je istorijski bila retka pojava da se sportisti javno demonstriraju svoje ranjivosti, to sve više vidimo kada nekolicina – uključujući i Emu Raducanu – daju prioritet sopstvenom zdravlju i blagostanju.
Zbog ovih primera iz stvarnog sveta, nije iznenađujuće da je došlo do povećanja istraživanja sprovedenih u ovoj oblasti. Istraživanja sugerišu da bi praktičari koji rade sa elitnim sportistima trebalo da bolje razumeju psihološko opterećenje koje doživljavaju sportski izvođači.
Kao rezultat toga, istraživanja su nedavno počela da se fokusiraju na kombinovani i kumulativni efekat stresora tokom čitavog životnog veka, kao i na ispitivanje načina na koji sportski i nesportski stresori interaguju i akumuliraju se tokom vremena. Ovo je posebno važno s obzirom na to da sportski izvođači ne žive u vakuumu. Umesto toga, oni funkcionišu u veoma složenom okruženju koje ima veliki uticaj na njih i njihove performanse.
Nedavna istraživanja su bacila svetlo na uticaj ovih stresora na mentalno i fizičko zdravlje sportista. Ispostavilo se da stresori sa kojima se sportisti susreću, kako na (npr. neuspeh na značajnom događaju) tako i van njega (npr. finansijski problemi) na terenu, mogu dovesti do značajnih zdravstvenih problema kao što su simptomi depresije i fizičke bolesti kao što su respiratorne infekcije.
Ali ako ovo dalje istražimo, uticaj ovih stresora nije samo u broju stresnih događaja; takođe se radi o prirodi ovih događaja. Izloženost stresorima koji su hronične prirode (tj. traju šest meseci ili više), na primer, ima tendenciju da bude štetnija od akutnih stresora (tj. kratkoročne izloženosti koje imaju jasan početak i kraj).
Ako su se ova stresna iskustva nedavno dogodila u odraslom dobu, za razliku od detinjstva, ona takođe izgleda imaju jači negativan uticaj na ishode vezane za zdravlje.
I, nije iznenađujuće, stresori koji su jači tokom života mogu biti štetniji od onih sa kojima se često susrećemo, ali su manje intenzivni.
Nedavne studije su počele dalje da istražuju ovaj odnos tako što su identifikovale kako izloženost stresoru utiče na zdravlje i dobrobit sportista. Jedan ključni nalaz je da sportisti koji su se suočili sa ozbiljnijim stresorima tokom života, bilo iz ličnog života ili iz svoje sportske karijere, imaju tendenciju da na stresne događaje gledaju kao na pretnju (npr. zahtevi prevazilaze lične resurse za suočavanje) nasuprot izazovu (npr. sredstva za ispunjavanje zahteva stresnog susreta).
Ovakav način razmišljanja može dovesti do lošijih zdravstvenih ishoda, uključujući povećan rizik od depresije. Na biološkom nivou, istraživanja pokazuju da izlaganje umerenom broju stresora može dovesti do adaptivnih kardiovaskularnih odgovora, kao što je privremeno povećanje otkucaja srca koje pomaže telu da se nosi sa stresom.
Međutim, premalo ili previše stresora može imati suprotan efekat, što rezultira neprilagođenim kardiovaskularnim odgovorima.
Na primer, ovo može dovesti do povećanog broja otkucaja srca tokom dužeg perioda, što povećava osetljivost pojedinca na kardiovaskularne bolesti. Udubljujući se u psihološke, društvene i bihejvioralne uticaje, nedavna kvalitativna istraživanja su bacila svetlo na to kako izloženost velikom broju stresora može dovesti do neprilagođenih strategija suočavanja, poteškoća u formiranju odnosa, pa čak i rizičnog ponašanja.
U idealnom svetu, pokušali bismo da eliminišemo ili barem smanjimo stresove koje doživljavaju elitni sportisti da bismo unapredili njihovo dugoročno zdravlje i blagostanje. Ali, budimo realni…to nije uvek moguće, pa čak ni poželjno.
Umesto da pokušavaju da eliminišu stres, sportisti se mogu fokusirati na to kako reaguju na stresore i kako upravljaju njima (npr. posmatranje stresora kao korisnih). Usvajanjem ovog načina razmišljanja, sportisti mogu da pretvore neizbežne stresore svoje karijere sa visokim ulozima u alate za poboljšanje performansi.
