Da bi zaštitila Amazon i podržala dobrobit svojih ljudi, njena privreda mora da se prebaci sa proizvodnje štetne po životnu sredinu na model izgrađen oko raznolikosti autohtonih i ruralnih zajednica i šuma.
Grupa zaštitnika prirode iz Bolivije, Brazila, Perua, Ekvadora, SAD-a i Velike Britanije kaže da se trenutni napori na očuvanju i razvoju nikada neće održati ili povećati bez sistemskih promena u načinu na koji su ekonomije dizajnirane.
Uprkos velikom uništenju Amazonije u ime ekonomskog razvoja, amazonske zajednice su videle malo poboljšanja u prihodima, očekivanom životnom veku i obrazovanju. Istraživači su predložili novi model i povezane promene politike koje bi mogle stvoriti pravednu i održivu budućnost za Amazon i njegove ljude poboljšanjem infrastrukture, lanaca snabdevanja i društvenih organizacija.
Njihovi rezultati, objavljeni u časopisu Nature Ecology and Evolution, fokusirani su na Amazon. Međutim, istraživači kažu da bi slični ekonomski modeli mogli da se primene širom sveta ako postoji politička volja.
Amazonski basen je dom najveće svetske tropske kišne šume, koja predstavlja preko polovine preostalih prašuma na svetu, i čuva ogromne količine ugljenika. Međutim, decenije krčenja šuma velikih razmera, kao i povećani rizik od požara i poplava zbog klimatskih promena, doveli su veliki deo amazonske prašume u opasnost. Pored toga što bi gubitak Amazona značio za globalne emisije ugljenika, prašuma je takođe dom mnogih autohtonih naroda i hiljada vrsta biljaka i životinja.
„Potrebna nam je drugačija vizija za Amazon ako želimo da ga zaštitimo“, rekla je glavna autorka profesorka Rejčel Geret sa Odeljenja za geografiju Univerziteta u Kembridžu i Instituta za istraživanje očuvanja. „Pola veka krčenja šuma i eksploatacije Amazonije nije rezultiralo širokim razvojem, a sada je ugrožena ekonomska vrednost posečenih područja, a da ne govorimo o pretnjama globalnoj klimi i bezbednosti vode.
Radeći sa kolegama iz amazonskog regiona, Garrett je predložio da se gradi na uspehu autohtonih i tradicionalnih zajednica kako bi se razvile nove ekonomije, koje bi mogle zaštititi veći deo Amazona, a istovremeno poboljšati život, zdravlje i sigurnost hrane mnogih ljudi koji tamo žive . Ovi ekonomski modeli su poznati kao socio-bioekonomije ili SBE.
„Konvencionalni ekonomski modeli mogu dovesti do kratkoročnih dobitaka, ali dugoročno gledano, ljudi i resursi Amazonskog basena su eksploatisani od strane moćnih interesa, dok je bilo nedovoljno ulaganja u obrazovanje, inovacije i održivu infrastrukturu“, rekao je Garrett. „Konvencionalni ekonomski model jednostavno nije održiv.
SBE model je fokusiran na održivo korišćenje i obnavljanje amazonskih i drugih ekosistema i podršku autohtonim i ruralnim zajednicama. SBE ekonomija može uključiti ekološki prihvatljiv turizam ili održivu žetvu i preradu biljnih proizvoda u vrednu hranu, piće, odeću i lekove.
„Ograničen opseg interesa kontroliše razvojnu agendu u većini zemalja“, rekao je Geret. „Jedini način na koji to možemo da promenimo je poboljšanje prava i predstavljanja ljudi koji nemaju koristi od sistema i koji su oštećeni stalnim uništavanjem životne sredine. Verujemo da je moguće dobiti dobitke za čovečanstvo i očuvanje, ali ne i ako nastavimo da konzumiramo proizvode koji imaju ogroman negativan uticaj, SBE mogu pomoći da se ovi dobitci prenesu u politiku i praksu.“
Garrett navodi brend obuće Veja kao primer takve vin-vin. Francuska kompanija kupuje gumu za svoje patike od malih amazonskih proizvođača kaučuka i kupuje 100% odgovorno ubrane domaće gume u Brazilu. Kao deo svojih napora za održivost, kompanija se fokusira na izgradnju zajednica malih farmera i bila je finansijski uspešna bez tradicionalnog oglašavanja.
Geret i njeni saradnici pozivaju na veliko povećanje društvene mobilizacije, tehnologije i infrastrukture za podršku SBE-ima. Prema SBE modelu, vladine subvencije bi se preusmerile sa agrobiznisa na održivi razvoj manjeg obima. Istraživači takođe navode kako izgraditi veze između ruralnih i urbanih politika u malim i srednjim preduzećima. Primer je uspostavljanje programa javnih nabavki gde se zdrava i održivo proizvedena hrana kupuje direktno od autohtonih i malih poljoprivrednih zajednica i služi u programima školskog ručka i bolnicama, umesto da se podržava veliki agrobiznis koji se bavi ponižavajućim praksama.
Druge promene politike koje bi mogle da podrže SBE model uključuju preusmeravanje finansija na aktivnosti konzervacije i restauracije, podršku preduzećima u zajednici i obezbeđivanje participativnih procesa kako bi se osigurale inkluzivne, dugoročne koristi.
„Moguće je imati ekonomiju koja je jaka i radi za sve kada se usudimo da razvijemo nove modele i vizije koje prepoznaju međusobnu povezanost ljudi i prirode“, rekao je Geret. „Popularizacijom ovih ideja, ulaganjem u ljude i preduzeća koji prave razliku i podržavanjem istraživanja SBE inovacija, možemo podržati transformaciju kako u očuvanju tako i u razvoju u Amazonu. SBE model bi mogao pomoći u zaštiti Amazona i njegovih ljudi dok izbegavanje klimatskih i biodiverzitetskih katastrofa, ali mora postojati politička volja da se to i ostvari“.
Rejčel Geret je nova direktorka Instituta za istraživanje konzervacije Univerziteta Kembridž i stipendista Homerton koledža u Kembridžu. Ona je član saveta Kembridžske inicijative za očuvanje i član je Naučnog panela UN za Amazon.
