Više od polovine nas su nosioci hroničnih herpesvirusnih infekcija.
Ali iako herpesvirus može da inficira naše nervne ćelije, retko izaziva ozbiljnu infekciju mozga. Istraživači sa Univerziteta Arhus sada su otkrili ključni element objašnjenja.
Istraživači su otkrili ranije nepoznat odbrambeni mehanizam u telu koji je razlog zašto herpes infekcija izaziva ozbiljnu i potencijalno fatalnu upalu mozga samo u jednom od 250.000 slučajeva. Studija je nedavno objavljena u časopisu Nature.
„Studija ima uzbudljive perspektive jer nam daje bolje razumevanje kako se mozak brani od virusnih infekcija“, kaže profesor Søren Riis Paludan sa Odeljenja za biomedicinu na Univerzitetu Arhus. On je poslednji autor članka, profesor Lundbeck fondacije i direktor centra izvrsnosti CiViA.
„Otkrili smo kako naše telo sprečava herpesvirus da uđe u mozak, iako je 50–80% nas hronično zaraženo ovim virusom. Ideja koja stoji iza CiViA je da želimo da razumemo kako se telo bori protiv infekcija, a da ne ošteti sebe u isto vreme mehanizam koji smo pronašli ne izaziva upalne reakcije“, kaže on.
Odgovor leži u zaštitnom genu TMEFF1.
Dugogodišnje eksperimentisanje sa CRISPR tehnologijom skrininga na nivou genoma i razvoj miševa kojima je nedostajao kritični gen konačno su ubedili istraživače da TMEFF1 proizvodi protein koji sprečava herpesvirus da uđe u nervne ćelije.
Studiju prati još jedan članak koji opisuje dva pacijenta sa upalom mozga uzrokovanom herpesvirusnom infekcijom, nazvanom herpes encefalitis. U zajedničkoj studiji koju su vodili istraživači u Njujorku, istraživačka grupa u Arhusu otkrila je da dvoje dece koja su razvila herpes encefalitis nose genetski defekt koji je onemogućio zaštitni gen TMEFF1.
„Nova studija je revolucionarna jer ažurira osnovno razumevanje imuniteta protiv virusnih infekcija“, objašnjava Paludan.
„Ovo je interesantno za imunologe jer ilustruje da još uvek postoji mnogo imunoloških mehanizama u mozgu za koje mi ne znamo. Studija je relevantna i za neuronauku jer baca svetlo na to kako mozak, da tako kažem, sprečava neželjene posetioce od upada bez nanošenja štete samom mozgu, odnosno neuronskim ćelijama“, kaže on.
Paludan se nada da je studija prvi korak ka otkrivanju potpuno novog spektra odbrambenih mehanizama mozga. Jedan od tragova koje će istraživači sada istražiti jeste šta otkriće može značiti za razvoj demencije.
Istraživanja su već pokazala korelaciju između infekcije herpesvirusima i kasnijeg razvoja Alchajmerove bolesti.
„Možda naše otkriće novog antivirusnog mehanizma u mozgu može pomoći da se razjasni da li individualne razlike u ovom konkretnom mehanizmu ili sličnim mehanizmima mogu dati virusu pristup mozgu i ubrzati neurodegenerativne procese“, kaže Paludan.
