Mikroplastika je pronađena u okeanu i vazduhu, u našoj hrani i vodi. Pronađeni su u širokom spektru telesnih tkiva, uključujući srce, jetru, bubrege, pa čak i testise.
Ali da li vam oni zapravo nanose štetu?
Dokazi sugerišu da bi mogli, ali su ograničenog obima. Neki istraživači su zabrinuti, ali priznaju da ima mnogo pitanja bez odgovora.
Dr Marija Zlatnik, akušer iz San Franciska koja je proučavala toksine iz životne sredine i trudnoću, videla je studije koje izazivaju zabrinutost u vezi sa uticajem mikroplastike na zdravlje beba i odraslih.
Ali to je mlada istraživačka oblast i to nije nešto o čemu ona generalno razgovara sa pacijentima.
Nisam još sasvim siguran šta da kažem“, rekla je Zlatnik.
Evo pogleda šta je do sada poznato:
Plastika je veštački materijal—mnogi od njih su dobijeni od nafte ili drugih naftnih derivata. Mogu se razbiti na manje čestice, izlaganjem toploti i vremenskim prilikama, pa čak i varenjem životinja.
Istraživači su sve više zainteresovani za mikroplastiku, koja može biti široka kao gumica olovke ili mala kao delić širine ljudske kose. Nanoplastika, druga oblast proučavanja, je još manja.
Ova minijaturna plastika je otkrivena u vazduhu, vodi i zemljištu, u mleku i u flaširanoj vodi i vodi za piće iz slavine. Takođe su pronađeni u raznim namirnicama, uključujući so, šećer, med, pirinač i morske plodove.
Najverovatnije da.
Postoji naučna debata o tome koliko ljudi udišu i gutaju, a to može da varira u zavisnosti od toga šta jedu i piju i gde žive, kažu istraživači.
Neki australijski istraživači, u ime Svjetskog fonda za divlje životinje, izračunali su 2019. da mnogi ljudi svake sedmice konzumiraju otprilike 5 grama plastike iz uobičajene hrane i pića – što je ekvivalent kreditnoj kartici. Tu procenu istraživači ne prihvataju univerzalno, ali se obično pominje u novinskim člancima.
Istraživači još uvek pokušavaju da razumeju nivoe izloženosti, ali studija za studijom pronalazi znakove plastike u tkivima tela.
„Mikroplastika je izmerena u skoro svim telesnim tkivima koja su procenjena“, rekla je Trejsi Vudraf, istraživač sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku. Naučnici su čak prijavili da su ih pronašli u penisu, jajnicima i placentama.
To se još rešava.
Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije iz 2022. zaključio je da ne postoji jasan rizik po ljudsko zdravlje, na osnovu dostupnih dokaza.
Takođe ne postoji očigledan signal o širokom uticaju na javno zdravlje, barem u pogledu smrtnosti. Stopa smrtnosti od raka, srčanih bolesti i moždanog udara opada, a ne raste.
Ali istraživači su tek poslednjih godina počeli da mere plastiku u ljudskom telu – i pokušavaju da procene zdravstvene efekte. Neki od tih radova tek sada dolaze do izražaja.
Ima smisla da je mikroplastika štetna jer sadrži toksične hemikalije, rekao je Vudraf, koji je bio deo tima koji je pregledao skoro 2.000 studija o mikroplastici na zahtev zakonodavca Kalifornije. Može biti, na primer, da mikroplastika igra ulogu u porastu pojave nekih karcinoma kod mlađih ljudi, rekla je ona.
Dostupne informacije pokazuju da plastika može izazvati upalu i izazvati druge problematične promene u telu koje mogu, na primer, povećati rizik od srčanog i moždanog udara.
Mala studija u Nev England Journal of Medicine ranije ove godine sugerisala je, ali nije dokazala, da su pacijenti sa dokazom plastike u arterijama u većem riziku od smrti od srčanog i moždanog udara. Ali stručnjak koji nije uključen u istraživanje sugeriše da je studija možda preuveličala bilo kakve efekte.
„Iako još uvek mnogo toga ne znamo o česticama mikroplastike i šteti koje one nanose ljudima, informacije koje su danas dostupne su veoma zabrinjavajuće,“ rekao je dr Filip Landrigan sa Bostonskog koledža.
Postoje načini da se smanji potencijalna izloženost mikroplastici, kažu istraživači.
Skinite cipele pre nego što uđete u kuću, kako biste izbegli praćenje plastične prašine (da ne spominjemo klice, prljavštinu i druge ostatke) u celom domu.
Jedite hranu—posebno sveže voće i povrće—koju pripremate kod kuće.
Ne pecite obrok u mikrotalasnoj u plastičnom poslužavniku, bez obzira na to šta uputstva za TV večeru mogu da kažu, rekao je Vudraf.
I odlučite se za višekratne boce za vodu od nerđajućeg čelika ili stakla, a ne za plastične za jednokratnu upotrebu, dodala je ona.
Zlatnik, akušer, primetio je da porodice sa ograničenim primanjima možda imaju veće brige.
„Ako je neko zabrinut odakle će mu doći sledeći obrok, neću im davati savete da ostatke hrane drže u staklenim posudama i da ne peku u mikrotalasnoj u plastičnoj”, rekla je ona.
