Metoda koja se koristi širom Sjedinjenih Država za stavljanje dece na listu čekanja za transplantaciju srca ne rangira stalno najbolesnije pacijente na prvom mestu, prema novoj studiji koju su vodili stručnjaci Stanfordske medicine.
Studija je objavljena onlajn 5. avgusta u Journal of the American College of Cardiology.
Dodavanje nijansi sistemu liste čekanja uzimajući u obzir više zdravstvenih faktora moglo bi smanjiti rizik od smrti dece dok čekaju srca donatora, prema autorima studije. Revizija načina na koji se dodeljuju srca donatora je već u procesu. Studija dodaje dokaze zašto je potrebna, rekli su.
„Smrtnost na listi čekanja, što je šansa da će dete umreti dok čeka transplantaciju, veća je kod pedijatrijske transplantacije srca nego kod praktično bilo kog drugog organa ili starosne grupe“, rekao je stariji autor studije, dr Kristofer Almond, profesor pedijatrije. . Badem brine o deci pre i posle transplantacije srca u Stanford Medicine Children’s Health.
„Sadašnji sistem ne obavlja dobar posao u hvatanju medicinske hitnosti, što je jedan od njegovih eksplicitnih ciljeva“, rekao je ko-voditelj studije, ekonomista dr Kurt Sveat, koji je sproveo istraživanje kao diplomirani student u ekonomije na Univerzitetu Stanford. Sveat deli vodeće autorstvo studije sa Alisom Pauer, MD, koja je bila postdoktorski naučnik iz pedijatrijske srčane insuficijencije/transplantacije na Stanfordskoj medicini kada je radila na studiji.
U poslednjih 25 godina, metod koji se koristi za rangiranje odojčadi i dece na listi čekanja za transplantaciju srca revidiran je tri puta; najnovije promene su stupile na snagu 2016. Tokom ovih decenija, rezultati su se poboljšali. Rizik pacijenata da umru na listi čekanja pao je sa 21% na 13%, čak i dok se ukupan broj pedijatrijskih transplantacija srca povećao.
Ali pad broja smrtnih slučajeva je posledica poboljšanja medicinske nege, a ne promena u načinu raspodele organa, pokazalo je istraživanje.
„Ciljevi trenutnog sistema raspodele su da se poboljša smrtnost na listi čekanja i da se organi dodele etički i pravično“, rekao je Almond.
„Smrtnost na listi čekanja je opala, što je veoma dobra stvar, ali na osnovu naše analize, ne izgleda da su promene u raspodeli napravile razliku. Iako je namera trenutnog sistema da se deci daju prioriteti na osnovu medicinske hitnosti , videli smo da sistem zapravo ne sekvencira pacijente prema njihovom riziku.“
Bebe i deca kojima je potrebna transplantacija srca dodaju se na listu čekanja koju održava Ujedinjena mreža za deljenje organa, nacionalna neprofitna organizacija koja upravlja svim transplantacijama organa širom zemlje.
Dečija donorska srca su u nedostatku, posebno za odojčad i manju decu, jer malo dece umire u okolnostima koje dozvoljavaju da se njihovi organi doniraju. Podudaranje mora uzeti u obzir nekoliko faktora, uključujući geografsku lokaciju donatora i primaoca, imunološku kompatibilnost i veličinu tela. Sistem uparivanja ima za cilj da odredi prioritet bolesne dece za transplantaciju i da funkcioniše pravedno.
Trenutna lista čekanja se oslanja na nekoliko faktora da bi odredila gde se dete rangira i koristi samo tri kategorije hitnosti: 1A, najhitniji status, praćen 1B i 2. Faktori koji se koriste za određivanje kategorije deteta uključuju vrstu srčanih problema ( kao što je urođena srčana bolest, koja je prisutna pri rođenju, ili kardiomiopatija, problem srčanog mišića koji se obično razvija nakon rođenja) i lekovima koje primaju.
Tim je analizirao podatke od svih 12.408 novorođenčadi i dece mlađe od 18 godina koja su bila na listi za transplantaciju srca između 20. januara 1999. i 26. juna 2023. u Sjedinjenim Državama. Da bi videli da li trenutni sistem liste čekanja funkcioniše kako je predviđeno, istraživači su koristili statističke metode, pozajmljene iz ekonomije, koje se obično koriste za proučavanje tržišta.
„Iz perspektive ekonomije, mi o tome u osnovi razmišljamo kao o problemu alokacije“, rekao je Sveat. „Imamo ovaj oskudan resurs srca donora i želimo da budemo sigurni da će oni otići kandidatima koji mogu da dobiju najviše od njih. U slučaju pedijatrijske transplantacije srca, sa tako visokim mortalitetom na listi čekanja, šta to obično izgleda kao da želite da date prioritet pacijentima koji su bolesni.“
Tim je uporedio kako su kandidati za transplantaciju zapravo rangirani na listi čekanja sa onim kako bi kandidati bili rangirani da je redosled uvrštavanja bio zasnovan na medicinskoj hitnosti.
Takođe su razmotrili da li su poboljšanja u rezultatima liste čekanja hronološki usklađena sa promenama alokacije sprovedenim 2006. i 2016. godine, a koje su imale za cilj stvaranje pravednije liste čekanja.
Jedan od razloga zašto je šansa da umru na listi čekanja opala tokom godina proučavanja je taj što su deca na listi čekanja takođe bila zdravija poslednjih godina: u vreme transplantacije, bila je manja verovatnoća da će biti podržana pomoću ventilatora, ekstrakorporalne membranske oksigenacije ( koja radi kao mašina srce-pluća) ili dijalizu bubrega, pokazalo je istraživanje.
Međutim, zdravstveni status dece u svakoj od tri kategorije na listi čekanja je veoma varirao. U stvari, tri kategorije su pokazale značajno preklapanje u riziku od smrtnosti, pokazalo je istraživanje. Drugim rečima, neka veoma bolesna deca su kategorisana kao prioritet 2, dok su druga koja nisu bila tako bolesna imala status 1A, što znači da je manje bolesnom detetu ponekad ponuđeno srce donora umesto bolesnijem detetu.
Takođe, tri kategorije liste čekanja su toliko široke da su manje bolesnoj deci ponekad nudili srce pre bolesne dece unutar iste kategorije jer su čekala duže, kaže studija.
Stručnjaci se slažu da duže čekanje ne bi trebalo da određuje prioritet transplantacije, „jer to može podstaći programe da rano navedu ljude kako biste mogli da napravite neko vreme čekanja“, rekao je Almond.
Iznenađujuće, promene pravila liste čekanja u 2006. i 2016. nisu bile povezane sa brzim poboljšanjem mortaliteta, kao što biste očekivali da su promene pravila dovele do poboljšanja, otkrio je tim.
Umesto toga, smrtnost se postepeno smanjivala od 1999. nadalje, podstaknuta poboljšanjima medicinske nege, uključujući napredak kao što su uređaji za ventrikularnu pomoć – mehaničke pumpe koje podržavaju dečje srce tokom čekanja na transplantaciju – i bolje prepoznavanje kada da se dete prijavi za transplantaciju. Tokom vremena, jaz u ishodima između pacijenata različitih rasa se smanjio, otkrili su – promena koja je bila povezana sa boljim ishodima u celini.
Tokom perioda istraživanja, lekari su takođe shvatili da je kod beba čiji je imuni sistem još nezreo, bezbedno transplantirati organe čak i kada se krvne grupe ne poklapaju. Postepeno usvajanje ove prakse pomoglo je da se smanji smrtnost na listi čekanja kod najmlađih pacijenata sa srcem, posebno među bebama sa krvnom grupom O, koje je ranije bilo najteže upariti, pokazalo je istraživanje.
Nalazi studije sugerišu da bi sistem liste čekanja trebalo da se revidira kako bi se uzmu u obzir širi spektar medicinskih faktora nego što se trenutno razmatra – kao što su funkcija bubrega, funkcija jetre i da li je pacijent neuhranjen – i da bi trebalo koristiti kombinaciju faktora za dodeljivanje svako dete numerički rezultat rizika koji će zameniti trenutne tri kategorije, rekli su autori.
„Važna stvar je da se krećete ka kontinuiranom rezultatu alokacije i da ga usavršavate kako biste mogli da uzmete u obzir tehnološke inovacije koje se u međuvremenu dešavaju u nezi pacijenata“, rekao je Sveat.
Revizija takođe treba da uzme u obzir da li je pacijent dovoljno zdrav da ima koristi i da se oporavi od transplantacije, rekao je Almond. To bi dalo najveći prioritet deci sa najvećom potrebom koja imaju najbolje šanse da se oporave od velike operacije.
„To je veoma izazovno jer ako je pacijent na potpunom održavanju života i njegovi organi se gase, ta osoba je veoma bolesna i možda neće preživeti period na listi čekanja. A ako ste je transplantirali, ti isti faktori rizika znače da možda neće imati dobar ishod sa transplantacijom“, rekao je Almond.
U septembru 2023. godine, UNOS je implementirao novi sistem za dodelu transplantacije pluća zasnovan na kontinuiranom rezultatu, a organizacija priprema slične sisteme za druge organe. Planira da ima predlog kako bi srca trebalo da budu dodeljena spremna za pregled 2025.
„Zaista je komplikovano shvatiti kako to dobro uraditi, ali izgleda da još ima prostora za poboljšanje“, rekao je Almond.
Istraživači sa odeljenja za pedijatriju i kardiotorakalnu hirurgiju Stanford Medicina, Odeljenja za ekonomiju Univerziteta Stenford i Jugozapadne medicinske škole Univerziteta u Teksasu dali su doprinos istraživanju.
