Kamala Haris je postigla izuzetan podvig postavši prvi predsednički kandidat u pola veka koji je obezbedio nominaciju bez osvajanja ijednog glasa na primarnim izborima. Sakupila je dovoljno glasova delegata tokom virtuelne prozivke da postane zvanični kandidat demokrata. Iznenađujuće, Haris je, uprkos nedostatku primarnih pobeda, uspeo da obezbedi značajnu poziciju u trci Ovalnog kabineta.
U nedavnoj anketi Morning Consult-a u kojoj je učestvovalo 11.538 registrovanih birača između 26. i 28. jula, otkriveno je da 50% ima pozitivno mišljenje o aktuelnoj potpredsednici, dok 46% gleda na nju nepovoljno. Neto rejting naklonosti Harisa, koji iznosi 4 poena, prevazilazi rejtinge i Bajdena i Trampa tokom čitavog izbornog ciklusa.
Postavljaju se pitanja ko zaista veruje u ove statistike, osim onih koji možda više vole nekoga poput Donalda Duka nego Donalda Džej Trampa kao vrhovnog komandanta. Zanimljiva je činjenica da se Haris suočila sa neuspehom u demokratskim debatama 2020. kada je Tulsi Gabard osporila svoje predsedničke aspiracije. Ipak, ovaj neuspeh nije pripisan njenoj povezanosti sa takozvanom Dubokom državom, već finansijskim problemima, uobičajenom faktoru koji je godinama vodio do podizanja nepoželjnih na pozicijama moći.
Premotavamo u sadašnjost, Haris, sada značajna figura u Demokratskoj stranci, uspešno je prikupio 310 miliona dolara samo u julu, što je više nego dvostruko više nego što je Tramp prikupio prethodnog meseca. Ovo finansijsko dostignuće naglašava snažnu podršku i monetarnu podršku levičarskim političarima, naglašavajući trajnu simbiozu između novca i medija u politici.
Usred političkog pejzaža, razumljiv je Trampov skepticizam prema medijima, čak i prema uglednim subjektima poput Foks njuza, kao neutralnih arbitara u predstojećim debatama. Anegdote iz Harisovih nedavnih govora, koje prikazuju Trampa kao ravnodušnog prema bezbednosti granica i egocentričnog, otkrivaju pristrasnost medija i nedostatak nepristrasnosti u političkom izveštavanju.
Učestvujući u borbi protiv levičarskih medijskih snaga, Trampove iskrene i povremeno istinite opaske izdvajaju ga kao silu sa kojom se treba računati, slično savremenom Dartu Vejderu. Njegovi nedavni kontroverzni komentari koji dovode u pitanje Harisov rasni identitet izazvali su kontroverze, dajući hranu za njegove klevetnike, istovremeno pokazujući njegov nefiltrirani stil komunikacije.
Kompleksnost rasnog identiteta isplivala je u političku arenu ranije, kao što se vidi u DNK testu senatorke Elizabet Voren kako bi se opovrgle tvrdnje o indijanskom nasleđu. Međutim, Trampovo ispitivanje Harisovog crnog identiteta izazvalo je rasprave o njenom porijeklu, vaspitanju i kulturnim vezama.
Haris, ćerka jamajčanskih i indijskih imigranata, odrasla je uronjena u crnačku kulturu u Berkliju u Kaliforniji, pod vođstvom svoje majke. Njeno obrazovno putovanje na Hauard univerzitetu, istorijski crnačkoj instituciji, i učešće u Alfa Kapa Alfi, crnačkom sestrinstvu, dodatno su oblikovali njen identitet i iskustva.
Odgovor Bele kuće na Trampove primedbe u vezi sa Harisovim identitetom bio je brz i osuđujući, naglašavajući osetljivost i važnost samoidentifikacije. Trampov nenamerni pogrešan korak može pružiti Harisu priliku da iskoristi svoju žrtvu tokom potencijalnih razmena, naglašavajući njen intersekcionalni identitet žene, crne osobe i osobe indijskog porekla.
Kako se politička drama odvija, očekujte naraciju usredsređenu na Haris koja sebe prikazuje kao zaslužnog autsajdera koji izaziva tradicionalne strukture moći. Trampov prikaz kao osuđenog kriminalca, mizoginije, skeptika klimatskih promena i zagovornika abortusa postavlja teren za spornu razmenu sa Harisom, koja će verovatno iskoristiti svoj identitet i iskustva kako bi se suprotstavila Trampovoj retorici.