Profesor Ekonomskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, Milojko Arsić u autorskom tekstu analizira kako će Fiskalni savet, koji je prethodnih 12 godina odudarao od ostalih državnih organa po tome što svoje analize nije usklađivao sa propagandom vladajućeg režima, raditi u novom sastavu.
Osnovni razlog za formiranje fiskalnih saveta, pojašnjava profesor, je potreba da se mere fiskalne politike ocene od strane kompetentnog državnog organa, koji je pri tome nezavisan od vlade. Iskustva starih demokratija su pokazala da ni u njima vlade nisu imune od toga da fiskalnu politiku stave u funkciju partijskih ili ličnih interesa.
„Opštije rečeno, politike koje su u interesu vladajućih stranka ili pojedinaca ne moraju da budu u skladu sa dugoročnim interesima društva. U demokratskim društvima vladajuće stranke su sklone da uoči izbora povećaju potrošnju i dohotke građana i smanje poreze, kako bi pridobile podršku glasača“, napominje Arsić i sumira šta bi mogli da očekujemo u budućem radu ovog tela.
Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti protiv firme Metabo centar iz Kragujevca i Kapro industris iz Izraela. I to zbog sumnje da među njima postoji restriktivni sporazum.
Inicijativu je pokrenuo drugi uvoznik ovog brenda, koji je u međuvremenu ostao bez šanse da nabavi „kapro“ alat. Komisija poziva sve koji raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u ovom postupku da im ih dostave.
Komisija za zaštitu konkurencije je od maloprodavaca proizvoda „kapro“, kojima je Metabo dobavljač, pribavila ugovore koje su zaključili sa ovim društvom. Ispostavilo se da prodaja po manjoj ceni – nije moguća.
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika raspisala je krajem prošle nedelje oglas za prodaju rudnika Lece kod Medveđe u stečaju, čime je potvrđeno pisanje Forbes Srbija da se ovaj rudnik priprema za prodaju i da će se to desiti ovog leta.
Dodatno, sadržaj oglasa potvrđuje i naše pisanje u vezi sa cenom po kojoj će se rudnik prodati. Iako tada stečajna upravnica Ljiljana Jovanović nije želela da govori o vrednosti procene rudnika, a ni o ceni, u objavljenom oglasu piše da je procenjena vrednost rudnika 8,09 milijardi dinara, i da će početna cena na javnom nadmetanju biti 4,04 milijarde dinara, što je 50 odsto od procenjene vrednosti.
Podsetimo, Forbes Srbija pisao je, pozivajući se na dobro upućene izvore da će ovaj rudnik, inače u vlasništvu Koncerna Farmakom MB Miroslava Bogićevića, najverovatnije biti prodat za trećinu njegove stvarne vrednosti koja je oko 100 miliona evra. U oglasu se navodi da je cena otkupa prodajne dokumentacije 129 miliona dinara, dok je depozit za učešće u nadmetanju 20 odsto od procenjene vrednosti, to jeste 1,6 milijardi dinara.
Samo jedan dan nakon što je nadležno Ministarstvo privrede objavilo javni poziv za prikupljanje ponuda za prodaju državnog kapitala u Jugoslovenskom rečnom brodarstvu, taj poziv je povučen. Zvaničnog objašnjenja za ovakvu odluku nema, ali izvori Forbes Srbija veruju da je reč o „traljavo“ napisanim uslovima za učešće u ovom javnom nadmetanju.
Jedan od uslova navedenih u povučenom javnom pozivu je i da kupac mora imati u vlasništvu 15 registrovanih teretnih potisnica u Srbiji, za koje svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu nije izdato posle 31. decembra 2023.
Nezvanično se mogu čuti da je baš ovo taj uslov koji bi, u popravljenom pozivu, mogao pretpreti promenu. Osim ovoga, u pismu je navedeno i da je neophodno da je kupac ostvario poslovne prihode u 2023. od najmanje dve milijarde dinara, odnosno da je samostalno ostvario i poslovnu i neto dobit u prošloj godini.
Na starstap sceni ovih dana sa velikom pažnjom propraćena je vest da je kompanija Leanpay, koja je deo zajednice Naučno-tehnološkog parka Beograd od svojih početaka, uspešno završila novu rundu finansiranja serije B i osigurala investiciju vrednu 10 miliona evra.
Ova investicija, predvođena je bugarskom privatnom investicionom kompanijom BlackPeak Capital i rumunskim fondom Catalist Romania Fund II. Učestvovali su i beogradski South Central Ventures i mađarski VC fond – Lead Ventures, koji su već investirali u kompaniju prethodnim rundama.
Nova investicija će im, kako kaže osnivač i izvršni direktor Miša Živić, omogućiti da učvrste poziciju na slovenačkom i prošire operacije na tržištu Rumunije i Mađarske, kao i da nastave sa uvođenjem inovativnih usluga u digitalnom potrošačkom kreditiranju u regionu centralne i istočne Evrope.
