Studija objavljena u Cell Host & Microbe identifikuje potencijalnu bakteriju povezanu sa gojaznošću, Megamonas, iz velike grupe gojaznih pojedinaca u Kini. Istraživanje sugeriše potencijalne strategije za buduće upravljanje gojaznošću ilustrujući kako bakterija razgrađuje crevni mio-inozitol, poboljšava apsorpciju lipida i doprinosi gojaznosti.
Studiju je zajednički sprovela bolnica Ruijin koja je povezana sa Medicinskim fakultetom Univerziteta Šangaj Jiao Tong, BGI Research i BGI Genomics Institute of Intelligent Medical Research (IIMR).
„Kroz veliku studiju intestinalnog metagenoma i genoma domaćina kod gojaznih Kineza, ovo istraživanje otkriva snažnu vezu između crevnih Megamonasa i gojaznosti“, rekao je dr Jang Fangming, koautor iz BGI Genomics.
Dr Jang dodaje: „Istraživanje otkriva mehanizam kojim Megamonas izaziva gojaznost, obezbeđujući novu ciljnu bakteriju za dijagnozu i lečenje gojaznosti.
Istraživači su izvršili metagenomsko sekvenciranje na uzorcima fekalija od 1.005 osoba, uključujući 631 gojaznu osobu i 374 osobe normalne težine, i sproveli sekvenciranje celog genoma (VGS) na 814 ovih učesnika. Oni otkrivaju snažnu vezu između Megamonasa i gojaznosti – kombinacija Megamonasa i genetskih faktora rizika domaćina značajno povećava verovatnoću gojaznosti.
U analizi, koja je obuhvatala gojazne i učesnike normalne težine, metagenomsko sekvenciranje je pokazalo primetan porast Megamonasa u crevima gojaznih pojedinaca. Svi uzorci su dalje kategorisani u tri enterotipa na osnovu osnovnih rodova: Bacteroides, Prevotella i Megamonas. Pojedinci sa enterotipom kojim dominira Megamonas imali su veći BMI i veću incidencu gojaznosti.
VGS je sproveden na 814 pojedinaca kako bi se istražio uticaj Megamonasa na različite genetske pozadine rizika od gojaznosti. Istraživači su otkrili da mikrobna neravnoteža creva ima značajniji uticaj na gojaznost kod osoba sa niskim genetskim rizikom. Zaključili su da Megamonas ima aditivni efekat sa genetikom domaćina na gojaznost.
Nalazi su dodatno potkrijepljeni studijama na životinjama. Megamonas rupellensis je značajno povećao težinu i akumulaciju masti kod miševa na dijeti sa visokim sadržajem masti. Bakterija razgrađuje mio-inozitol, jedinjenje koje efikasno inhibira transport masnih kiselina. Njegova degradacija povećava apsorpciju masti u crevima, što dovodi do gojaznosti.
