Toplota ubija više od 175.000 ljudi godišnje u Evropi, gde temperature rastu brže nego u ostatku sveta, saopštio je u četvrtak evropski ogranak Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Od otprilike 489.000 smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom koje svake godine beleži SZO između 2000. i 2019. godine, na evropski region otpada 36 odsto, ili u proseku 176.040 smrtnih slučajeva, saopštila je SZO.
Zdravstveno telo je primetilo da temperature u regionu „rastu oko dvostruko više od globalnog proseka“.
Evropski region SZO se sastoji od 53 zemlje, uključujući nekoliko u centralnoj Aziji.
„Ljudi plaćaju najveću cenu“, rekao je Hans Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu.
Prema SZO, u poslednje dve decenije u regionu je došlo do porasta mortaliteta od toplote za 30 odsto.
„Ekstremne temperature pogoršavaju hronična stanja, uključujući kardiovaskularne, respiratorne i cerebro-vaskularne bolesti, mentalno zdravlje i stanja povezana sa dijabetesom“, rekao je Kluge.
On je dodao da ekstremne vrućine mogu posebno da budu problem za starije osobe i da budu „dodatni teret“ za trudnice.
SZO je primetila da je „toplotni stres“—koji se javlja kada ljudsko telo više nije u stanju da održi svoju temperaturu—„vodeći uzrok smrti zbog klime“ u regionu.
Prema SZO, broj smrtnih slučajeva izazvanih toplotom bi trebalo da „skoči“ u narednim godinama kao rezultat globalnog zagrevanja.
„Tri najtoplije zabeležene godine“ za region „sve su se desile od 2020. godine, a 10 najtoplijih godina su bile od 2007.“, rekao je Kluge.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je 25. jula upozorio da čovečanstvo pati od „ekstremne toplotne epidemije“ i pozvao na akciju za ograničavanje uticaja toplotnih talasa pojačanih klimatskim promenama.
