Kako globalne temperature nastavljaju da rastu, Indija se bori sa sve ozbiljnijim toplotnim talasima. Već u aprilu, mnogi indijski gradovi, uključujući Nju Delhi, glavni grad, doživeli su rekordne temperature iznad 115 stepeni Farenhajta.
Toplotni talasi koji se ponavljaju poslednjih meseci ubili su više od 100 ljudi, uključujući desetine anketara, tokom nedavnih šestonedeljnih izbora u Indiji. Visoke temperature su takođe odgovorne za više od 40.000 sumnjivih slučajeva toplotnog udara.
Ekstremne vrućine predstavljaju jedinstvene izazove za najveću svetsku demokratiju zbog svog geografskog, ekonomskog i infrastrukturnog konteksta. Smeštena u tropskom pojasu, Indija i susedne zemlje doživljavaju značajnu toplotu, a uticaj je pogoršan faktorima koji se u velikoj meri razlikuju od onih u bogatijim zemljama.
„Dok zemlje poput Sjedinjenih Država imaju široku mrežu klimatizovanih prostora i robusne sigurnosne mreže, kapacitet Indije da ublaži efekte toplotnih talasa je ograničen“, rekao je Teevrat Garg, vanredni profesor ekonomije na UC San Diego School of Global Polici i Strategija, čije se istraživanje fokusira na ekološku politiku i energetske tranzicije u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
„U gradovima kao što su Njujork i Čikago, upozorenja o toploti podstiču aktiviranje centara za hlađenje u javnim bibliotekama i školama, koji se često zatvaraju da bi zaštitili decu. Nasuprot tome, u Indiji, klimatizacija ostaje luksuz, dostupan samo malom delu Populacija.“
Prodor klimatizacije u Indiju ometaju visoki troškovi i nepouzdanost električne mreže.
U najtoplijim danima, kada je potražnja za električnom energijom vršna, mreža često postaje zagušena, što dovodi do čestih nestanka struje. Ovo čini posedovanje klima uređaja manje efikasnom strategijom prilagođavanja ako napajanje nije dosledno, kaže Garg, koji je član fakulteta sa Indijskim centrom 21. veka i Inicijativom za duboku dekarbonizaciju.
Značajan deo indijske radne snage je zaposlen u poslovima na otvorenom, kao što su poljoprivreda i građevinarstvo. Za razliku od kancelarijskih radnika koji mogu da ostanu u zatvorenom prostoru, ovi radnici se suočavaju sa direktnom izloženošću ekstremnoj toploti.
Da se tome doda, velika populacija indijskih radnika za preživljavanje ne može sebi priuštiti da propusti dan sa posla, čak ni po ekstremnim vrućinama. Mnogi žive od ruke do usta, oslanjajući se na dnevnu zaradu da bi kupili hranu.
Gargovo istraživanje otkriva neočekivanu posledicu uticaja ekstremne toplote na smanjeni rad poljoprivrednih radnika — niže rezultate na testovima za decu. Iako postoji dovoljno dokaza da toplota utiče na kognitivne funkcije, studija Garga i koautora objavljena u časopisu Udruženja ekonomista životne sredine i resursa otkrila je da su vrući dani tokom sezone rasta u prethodnoj godini uticali na akademski uspeh učenika. u tekućoj godini, a ne toplote u nevegetacijskoj sezoni.
„Znamo da toplota ima direktan uticaj na mozak, tako da ne bi trebalo da bude važno da li se toplota dešava u sezoni rasta ili van sezone“, rekao je Garg.
„I jedno i drugo bi trebalo da ima isti efekat na akademski učinak, ali činjenica da smo videli sve ove efekte koji dolaze iz sezone rasta govori nam da su ti uticaji zaista vođeni mehanizmom prihoda od poljoprivrede.
U suštini, deca u Indiji su imala niže rezultate na testovima, verovatno zato što su njihovi roditelji doživeli gubitak prihoda zbog nižih prinosa useva.
„To bi moglo biti zato što roditelji nisu mogli da priušte da plate knjige i druge školske potrepštine, ili da stave što više hrane na sto, tako da deca mogu da budu gladnija“, rekao je Garg.
U radu je naglašen značaj programa socijalne zaštite u pomaganju ugroženom stanovništvu da se nosi sa stresom izazvanim klimom.
Konkretno, utvrđeno je da Nacionalna šema garancije za zapošljavanje u ruralnim područjima (NREGA), glavni program rada u Indiji, značajno slabi vezu između visokih temperatura i smanjenih rezultata na testovima. Pružajući sigurnosnu mrežu za siromašne, NREGA je umanjila negativne efekte temperature na rezultate testova za 38%.
Druga Gargova studija koja takođe procenjuje uticaj ekstremne toplote na radnike na otvorenom otkrila je da bez obzira na to koliko su motivisani zaposleni, oni će dostići tačku preloma na određenim temperaturama.
U terenskom eksperimentu u susednoj Indoneziji, radnici su nasumično raspoređeni da obavljaju poslove u šumskim i krčenim područjima. Temperatura crne kugle — koja meri koliko je vruća na direktnoj sunčevoj svetlosti — u oblastima bez šuma bila je 30 do 50 stepeni toplija u poređenju sa šumskim područjima.
Nije iznenađujuće za Garga i koautore studije objavljene u Nature Communications, da su radnici u krčenim područjima morali da prave mnogo više pauza u poređenju sa onima koji rade u mnogo hladnijim, šumovitim okruženjima. Međutim, autori su bili iznenađeni kada su otkrili da kada su radnici u vrućim okruženjima plaćeni dvostruko više za obavljanje svakog zadatka, nije bilo razlike u produktivnosti u poređenju sa radnicima koji su primali osnovnu platu u istom okruženju.
„Ono što nam govori je da smanjena produktivnost tokom ekstremne vrućine nije preferencija u ponašanju – nije da ljudi rade manje naporno jer im je jednostavno neprijatno, toplota zapravo predstavlja obavezujuće ograničenje produktivnosti“, rekao je Garg. „Ljudi bukvalno ne mogu raditi više u ovim ekstremnim uslovima.
Garg i Elizabet Lajons, profesori menadžmenta na Školi za globalnu politiku i strategiju, želeli su da istraže kako topliji uslovi utiču na saradnju između članova tima, oblast koja je ranije bila neistražena.
U terenskom eksperimentu u Bangladešu, njihov radni dokument se fokusira na različite uticaje toplih uslova na individualne i timske performanse radeći u zatvorenom prostoru i u kognitivno zahtevnim zanimanjima.
„Ova zanimanja se sve više nalaze u regionima sa visokom temperaturom sa ograničenom kontrolom klime, poput Indije i susednih zemalja u Južnoj Aziji“, rekao je Garg.
Studija je otkrila da su individualni kompjuterski programeri koji rade u toplim sobama imali uporedive rezultate sa onima u kontrolnim sobama. Međutim, timovi u toplim sobama su značajno slabije uspeli u odnosu na timove u kontrolnim sobama i pojedince u obe temperaturne postavke. Timovi u toplim okruženjima su imali manje šanse da napreduju u zadacima.
„Postoji prekid u komunikaciji i interakciji između radnika kada je vruće“, rekao je Garg. „Kada je vruće, vi ste razdražljiviji i iznervirani i stoga je manje verovatno da ćete sarađivati sa ljudima, što je od suštinskog značaja za kreativnost i inovacije.
Klimatske promene, dekarbonizacija i održivost spadaju u oblasti istraživanja Indijskog centra 21. veka, jer sve veće temperature predstavljaju jedinstvene poteškoće za zemlju.
