Znaci upozorenja su svi tu: rekordna vrućina, narušeno zdravlje, nestajanje ledenih pokrivača i još nepredvidivo vreme.
Pa ipak, mi i dalje pumpamo sve veće količine gasova staklene bašte u atmosferu, ugrožavajući naš opstanak.
Nova studija međunarodnog tima stručnjaka naglašava kako globalne emisije metana brzo rastu od 2006. godine, posebno od 2020. godine, što je trend za koji se očekuje da će se nastaviti osim ako uskoro ne preduzmemo nešto veoma drastično.
Autori studije su naveli neke strategije koje zemlje mogu koristiti da preduzmu akciju i razvili su onlajn alat koji će pomoći u tome.
Ovaj kontinuirani porast u emisiji metana je u velikoj meri posledica tekuće upotrebe fosilnih goriva u odnosu na čistije alternative, kažu istraživači. Direktno se proizvodi bušenjem i preradom nafte, gasa i uglja.
Sve veće oslobađanje metana iz prirodnih močvara, izazvano toplijom klimom, sada takođe doprinosi.
Metan se proizvodi na deponijama, odmrzavanje permafrosta, kao i na stoci. Istraživači, predvođeni fizičarom i specijalistom za klimu Drev Shindell sa Univerziteta Duke u SAD, sugerišu da su to trenutno manji doprinosi – iako oni koje takođe treba pažljivo pratiti i koji imaju neke od najvećih isplativih potencijala za ublažavanje.
„Svetski napori da se ograniče klimatske promene s pravom su usmereni na ugljen-dioksid, primarni pokretač“, piše tim u svom objavljenom radu.
„Međutim, pošto čovečanstvo nekoliko decenija nije uspelo da se adekvatno pozabavi klimatskim promenama, održavanje zagrevanja ispod dogovorenih ciljeva sada zahteva da se pozabavimo svim glavnim zagađivačima klime.
Trenutno ima mnogo manje metana u našoj atmosferi nego ugljen-dioksida (CO 2 ), ali metan je jači gas staklene bašte.
Znamo da metan glavni doprinosi zagrevanju sveta, zadržavajući toplotu kao što to čini CO2. Takođe doprinosi stvaranju ozona na nivou zemlje, povećavajući rizik od smrti usled respiratornih i kardiovaskularnih bolesti.
Sve ove različite izvore metana treba hitno razmotriti, otkriva studija: ciljeve smanjenja metana treba primenjivati zajedno sa ciljevima smanjenja CO 2 i treba uvesti nove tehnologije i politike.
„Brzo smanjenje emisija metana ove decenije je od suštinskog značaja za usporavanje zagrevanja u bliskoj budućnosti, ograničavanje prekoračenja do sredine veka i održavanje budžeta za nisko zagrevanje ugljenika na dohvat ruke“, pišu istraživači.
Upozorenja naučnika o stanju Zemljine klimatske putanje sada dostižu zaglušujući nivo. Pitanje je da li će čovečanstvo poslušati ta upozorenja pre nego što bude prekasno.
Ono što sve ovo čini još više obeshrabrujućim je to što je ublažavanje metana često zapravo veoma isplativo – svakako u poređenju sa troškovima suočavanja sa posledicama klimatskih promena koje nam dolaze.
Potrebna je promena u razmišljanju vlada i organizacija, kažu istraživači. Tim je kreirao novi onlajn alat za pomoć u ublažavanju emisija metana, što bi trebalo da pomogne u efikasnom ciljanju smanjenja i praćenju očekivanih poboljšanja.
„Mnogi troškovi ublažavanja su niski u odnosu na realne finansijske instrumente i veoma su niski u poređenju sa procenama štete od metana, ali su potrebni pravno obavezujući propisi i široko rasprostranjene cene da bi se podstaklo prihvatanje čak i negativnih opcija troškova“, pišu istraživači.
Istraživanje je objavljeno u Frontiers in Science.
