Ljudi imaju neverovatnu sposobnost da pogode ime osobe jednostavno na osnovu izgleda njihovog lica.
Nova studija je otkrila da bi to mogao biti slučaj samoispunjavajućeg proročanstva.
Kada je fotografija odrasle osobe prikazana učesnicima sa četiri moguća izbora imena, oni biraju tačno ime po stopi koja je mnogo veća od šanse. Međutim, kada su prikazana dečija lica, učesnici studije nisu bili ni približno dobri u povezivanju lica sa imenima.
Nalazi sugerišu da imamo tendenciju da menjamo svoj izgled kako sazrevamo kako bismo bolje odgovarali sopstvenom imenu, bilo da se radi o frizurama, šminki, naočarima, pirsingu ili čak izrazima lica.
„Pokazali smo da društveni konstrukti, ili strukturiranje, postoje – nešto što je do sada bilo gotovo nemoguće empirijski testirati“, objašnjava Jonat Zvebner, stručnjak za marketing sa Univerziteta Rajhman u Izraelu.
„Društveno strukturiranje je toliko snažno da može uticati na izgled osobe. Ovi nalazi mogu implicirati u kojoj meri drugi lični faktori koji su čak značajniji od imena, kao što su pol ili etnička pripadnost, mogu oblikovati u šta ljudi odrastaju.“
U prošlosti, studije su pronašle dokaze da izgled lica osobe sugeriše njeno ime. Ali nije bilo jasno da li je to bilo zato što su ljudi dobijali imena koja odgovaraju njihovim urođenim crtama lica kao bebe, ili ako se njihov izgled vremenom razvijao kako bi bolje odgovarao njihovom rođenom imenu.
Trenutna studija testira ovu prirodu ili neguje debatu koristeći ljudske učesnike i algoritame mašinskog učenja. Sproveli su ga istraživači sa Univerziteta Rajhman i Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu u Izraelu.
U jednom testu, od dece između 8 i 12 godina i odraslih starijih od 18 godina zatraženo je da upare lica i imena dece i odraslih u testu višestrukog izbora.
I mladi i stariji učesnici bili su podjednako dobri u povezivanju lica odraslih sa njihovim odgovarajućim imenima, ali nisu mogli da urade isto za fotografije dece od 9 ili 10 godina.
Čak i kada su ova mlada lica digitalno ostarela da izgledaju kao odrasli, učesnici nisu mogli da pogode njihova imena iznad nivoa slučajnosti, što sugeriše da se izgled lica osobe menja nakon detinjstva kako bi bolje odgovarao njihovom imenu tokom vremena.
U naknadnom testu, algoritmi mašinskog učenja su obučeni da obrađuju veću kolekciju podataka o slici lica. Kao i kod ljudi koji su spojili imena sa licima, algoritam je takođe otkrio da odrasli sa istim imenom imaju tendenciju da izgledaju sličnije jedni drugima od odraslih sa različitim imenima.
Ali isto nije važilo za decu sa istim imenima.
„Zajedno, ovi nalazi sugerišu da čak i na naš izgled lica može uticati društveni faktor kao što je naše ime, potvrđujući snažan uticaj društvenih očekivanja“, pišu Zvebner i kolege.
U suštini, zaključuje tim, imena data pri rođenju su ‘društvene oznake’ koje mogu uticati na izgled osobe kroz samoispunjavajuće proročanstvo.
Kako godine prolaze, objašnjavaju istraživači, ljudi mogu internalizovati karakteristike i očekivanja povezana sa njihovim imenom, prihvatajući ih „svesno ili nesvesno, u svom identitetu i izborima“.
Drugim rečima, kako „trebamo“ da izgledamo u skladu sa očekivanjima društva izgleda da utiče na to kako odrasli izgledaju.
Kada je Džordž Orvel čuveno napisao: „U 50, svako ima lice koje zaslužuje“, možda je bio na nečemu.
Učesnici koji su pogađali imena, kao i lica i imena koja su se pogađala, bili su Izraelci koji govore hebrejski, dok je studija mašinskog učenja bila zasnovana na američkim bazama podataka belih belaca – tako da je nejasno da li se ovi nalazi primenjuju izvan ovih kulturnih i etničkih grupa.
Istraživači sada žele da znaju u kojoj dobi osoba počinje da pokazuje stereotipe povezane sa njihovim imenima.
„Ovi rezultati sugerišu da se ljudi razvijaju u skladu sa stereotipom koji im je dat pri rođenju“, zaključuju istraživači.
„Mi smo društvena bića na koja utiče negovanje: jednu od naših najjedinstvenijih i najindividunijih fizičkih komponenti, naš izgled lica, može oblikovati društveni faktor, naše ime.“
Studija je objavljena u PNAS-u.
