U prvoj godini nakon hospitalizacije zbog srčanih bolesti, moždanog udara ili drugih kardiovaskularnih bolesti, ljudi su imali 83% veću vjerovatnoću da će dobiti dijagnozu anksioznosti, depresije, samoubilačkog ponašanja ili drugih psihijatrijskih stanja nego ljudi bez kardiovaskularnih bolesti, prema analizi objavljenoj danas u časopis Američkog udruženja za srce.
„Od ključnog je značaja obratiti pažnju i na fizičko i na mentalno zdravlje nakon dijagnoze moždanog udara ili srčane bolesti“, rekao je viši autor studije Huan Song, dr, dr, profesor epidemiologije u Vest China Biomedical Big Data Center, Zapadna Kina Bolnica Univerziteta Sichuan u Čengduu, Kina.
Prethodna istraživanja su primetila povećan rizik od psihijatrijskih poremećaja, kao što su anksioznost, depresija i posttraumatski stresni poremećaji (PTSP), među pacijentima sa kardiovaskularnim oboljenjima. Međutim, mnoge od tih studija nisu uključivale faktore životne sredine i načina života ili veliki broj učesnika.
Ova analiza velike baze podataka uključila je faktore životne sredine i životnog stila koji su procenili i kratkoročni i dugoročni rizik. Takođe je pregledano da li različite genetske podložnosti psihijatrijskim poremećajima utiču na moguću vezu između kardiovaskularnih bolesti i psihijatrijskih poremećaja.
Istraživači su pregledali zapise UK Biobank, biomedicinske baze podataka i istraživačkog resursa sa genetskim, fizičkim i zdravstvenim podacima za oko 500.000 odraslih osoba. Kardiovaskularna bolest je ovde definisana kao ishemijska bolest srca, cerebrovaskularna bolest ili moždani udar, krvni ugrušci, srčana insuficijencija, nepravilan srčani ritam ili druga stanja.
Istraživači su analizirali koliko je često pacijentima koji su bili hospitalizovani zbog kardiovaskularnih bolesti kasnije dijagnostikovana anksioznost, depresija, poremećaj povezan sa stresom, zloupotreba supstanci, psihotični poremećaj ili samoubilačko ponašanje u poređenju sa osobama sličnog uzrasta, pola i prisustva drugih ozbiljnih zdravstvenih problema. Uslovi.
Učesnici su isključeni iz analize ako im je dijagnostikovana kardiovaskularna bolest ili psihijatrijsko stanje pre datuma kardiovaskularne hospitalizacije.
Analiza je utvrdila:
„Ako ste vi ili vaša voljena osoba bili hospitalizovani zbog srčanih bolesti, imajte na umu da problemi sa mentalnim zdravljem mogu nastati tokom oporavka. Važno je pratiti znakove anksioznosti, depresije ili samoubilačkih misli. Ovi izazovi mentalnog zdravlja su uobičajeni i izlečivi“, rekao je Song.
„Nalazi ove studije potvrđuju da su nakon dijagnoze kardiovaskularnih bolesti i/ili hospitalizacije, pacijenti izloženi povećanom riziku za mentalno zdravlje; stoga su skrining mentalnog zdravlja i rana intervencija od ključne važnosti“, rekla je Mariell Jessup, MD, FAHA, glavna nauka i medicina službenik Američkog udruženja za srce.
„Takođe je od ključne važnosti za pacijente, članove porodice, voljene osobe ili negovatelje da podele sve promene koje mogu signalizirati depresiju, anksioznost ili potencijal za samoubilačko ponašanje sa zdravstvenim timom. Mentalno zdravlje, biološko zdravlje, fiziološko zdravlje i fizičko zdravlje su neraskidivo isprepleteni.
„I, kao što je detaljno navedeno u našim smernicama o hroničnoj koronarnoj bolesti iz 2023. i dve druge naučne izjave, rutinski skrining i upućivanje na negu i upravljanje mentalnim zdravljem treba uzeti u obzir za većinu pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima.
Song je pozvao ljude koji imaju samoubilačke misli da kontaktiraju hitnu pomoć ili odmah odu u najbližu hitnu pomoć ili koriste krizne resurse, kao što je Nacionalna linija za prevenciju samoubistava (pozovite 988 u SAD) ili lokalne službe za krizne situacije mentalnog zdravlja.
Song je dodao: „Pacijenti treba da kažu svom zdravstvenom radniku o svim simptomima mentalnog zdravlja. Oni mogu pružiti podršku, uputiti vas specijalisti za mentalno zdravlje ili prilagoditi vaš plan lečenja. Obratite se terapeutu, savetniku ili psihijatru za pomoć ako ste borite se sa svojim mentalnim zdravljem ili podelite svoja osećanja sa članovima porodice, prijateljima ili grupom za podršku kako biste dobili emocionalnu podršku i pomogli vam da se nosite sa izazovima sa kojima se suočavate.“
Studija ima nekoliko ograničenja. Pošto su dijagnoze kardiovaskularnih bolesti preuzete iz podataka o prijemu u bolnicu, što potencijalno dovodi do nedovoljnog broja pacijenata sa manje teškim kardiovaskularnim oboljenjima, nalazi se možda neće generalizovati na sve ljude sa kardiovaskularnim oboljenjima. Pored toga, dijagnostikovani psihijatrijski poremećaji su možda bili prisutni, ali su bili neotkriveni pre kardiovaskularnog događaja.
Neki faktori rizika koji su mogli uticati na rezultate, kao što su upotreba lekova ili dijagnoza psihijatrijskih poremećaja kod članova porodice, nisu uključeni u analizu. Štaviše, podaci u UK Biobank su iz populacije koja se sastoji uglavnom od odraslih belaca u Britaniji, tako da rezultati možda neće biti generalizovani na ljude drugih rasnih ili etničkih grupa ili koji žive na drugim geografskim lokacijama.
