Nova studija koju su predvodili istraživači sa Univerziteta Durham otkrila je neverovatno redak i detaljan fosil, nazvan Iouti iuanshi, koji pruža pogled u unutrašnjost jednog od najranijih predaka modernih insekata, paukova, rakova i stonoga. Studija je objavljena u časopisu Priroda.
Ovaj fosil datira više od 520 miliona godina iz perioda Kambrija, kada su se glavne životinjske grupe koje danas poznajemo prvi put evoluirale.
Ovaj fosil pripada grupi zvanoj euartropoda, koja uključuje moderne insekte, pauke i rakove. Ono što ovaj fosil čini tako posebnim je to što malena larva, ne veća od makovog zrna, ima svoje unutrašnje organe očuvane u izuzetnom kvalitetu.
Koristeći napredne tehnike skeniranja sinhrotronske rendgenske tomografije u Diamond Light Source, nacionalnoj sinhrotronskoj naučnoj ustanovi u Velikoj Britaniji, istraživači su generisali 3D slike minijaturnih regiona mozga, digestivnih žlezda, primitivnog cirkulatornog sistema, pa čak i tragova nerava koji snabdevaju jednostavne noge larve i oči.
Ovaj fosil omogućava istraživačima da pogledaju ispod kože jednog od prvih predaka artropoda. Nivo složenosti anatomije pokazuje da su ovi rani rođaci artropoda bili mnogo napredniji nego što su istraživači mislili.
Vodeći istraživač, dr Martin Smit sa Univerziteta Duram rekao je: „Kada sam sanjao o jednom fosilu koji bih najviše voleo da otkrijem, uvek bih razmišljao o larvi člankonožaca, jer su podaci o razvoju tako ključni za razumevanje njihovu evoluciju.
„Ali larve su tako sićušne i krhke, da su šanse da se pronađe fosilizovana praktički nula—ili sam bar tako mislio! Već sam znao da je ovaj jednostavan fosil sličan crvu nešto posebno, ali kada sam video neverovatne strukture sačuvane ispod njegove kože, vilica mi je upravo pala — kako su ove zamršene osobine mogle da izbegnu propadanje i da još uvek budu ovde da vide pola milijarde godina kasnije?“
Koautor studije, dr Ketrin Dobson sa Univerziteta Stratklajd, rekla je: „Uvek je zanimljivo videti šta se nalazi unutar uzorka pomoću 3D snimanja, ali u ovoj neverovatnoj maloj larvi, prirodna fosilizacija je postigla skoro savršeno očuvanje.“
Proučavanje ove drevne larve pruža ključne naznake o evolucionim koracima potrebnim da bi se jednostavna crvolika stvorenja transformisala u sofisticirani plan tela artropoda sa specijalizovanim udovima, očima i mozgom.
Na primer, fosil otkriva ‘protocerebrum’ region u mozgu predaka koji će kasnije formirati deo segmentirane i specijalizovane glave člankonožaca sa svojim raznim dodacima kao što su antene, usta i oči.
Ova složena glava omogućila je člankonošcima da preuzmu širok spektar životnih stilova i omogućila je istraživačima da postanu dominantni organizmi u kambrijskim okeanima.
Detalji poput ovih takođe pomažu da se uđe u trag kako su savremeni zglavkari stekli svoju neverovatnu anatomsku složenost i raznolikost i postali najrasprostranjenija grupa životinja danas.
Istraživači ističu da fosili popunjavaju važnu prazninu u našem razumevanju kako je plan tela artropoda nastao i postao tako uspešan tokom Kambrijske eksplozije života.
Ovaj izuzetan primerak nalazi se na Univerzitetu Junan u Kini, gde je prvobitno otkriven.
