Studija na više od 2.700 starijih Kanađana navodi da su se starije odrasle osobe sa dijabetesom suočile sa povećanim rizikom od depresije tokom pandemije COVID-19. U ovoj kohorti, skoro 50% onih koji su imali depresiju pre pandemije iskusilo je depresiju tokom pandemije.
Oni koji su iskusili usamljenost bili su među najviše pogođenim. Rad je objavljen u časopisu Arhive gerontologije i Gerijatrija plus.
„Tokom pandemije, usamljenost je skoro utrostručila rizik od depresije kod starijih osoba sa dijabetesom“, kaže klinički farmaceut i prvi autor ZhiDi Deng. „Ovo ne samo da naglašava uticaj karantina i zatvaranja na mentalno zdravlje pojedinaca. To nam takođe pokazuje da postoji prostor za poboljšanje kako možemo bolje pružati usluge starijim osobama sa dijabetesom u budućim krizama javnog zdravlja.“
Iako nije tako ozbiljno pogođen kao oni sa istorijom depresije, jedna od osam starijih osoba sa dijabetesom koja nije imala istoriju depresije pre pandemije bila je depresivna u jesen 2020.
„Pandemija je značajno uticala na mentalno zdravlje svih, posebno starijih osoba sa hroničnim oboljenjima kao što je dijabetes“, kaže koautor Grejs Li, asistentkinja u istraživanju na Institutu za životni tok i starenje Univerziteta u Torontu (ILCA). .
„Važno je da pružaoci usluga primarne zdravstvene zaštite budu budni na znake depresije među svojim starijim pacijentima, čak i onima koji su bili dobro u prošlosti.
Istraživači su identifikovali nekoliko drugih faktora koji su bili povezani sa većim rizikom od depresije među onima sa dijabetesom, kao što su žene, funkcionalna ograničenja ili hronični bol i porodični sukobi.
Oni su takođe prijavili neke neočekivane nalaze. Istraživači su otkrili da su oni koji su bili razdvojeni, razvedeni ili udovici imali manje šanse za ponavljanje depresije tokom pandemije od onih koji su bili u braku ili u vanbračnim vezama.
„Ovo se razlikuje od istraživanja sprovedenog pre pandemije koje je pokazalo da su osobe u braku obično manje depresivne“, rekla je koautorka Dorina Cadar, viši predavač neuroepidemiologije i demencije u Centru za studije demencije na Medicinskom fakultetu u Brajtonu i Saseksu i direktor Laboratorija za istraživanje kognitivne epidemiologije, demencije i starenja.
„Pretpostavili smo da su učesnici koji su bili u braku tokom pandemije iskusili lošije mentalno zdravlje jer bi potreba da ostanu duži vremenski period u neposrednoj blizini života tokom karantina ili karantina mogla da pogorša bilo kakve sukobe u vezi. Naši nalazi pokazuju da oni koji su iskusili porodicu sukob tokom pandemije imao je više nego trostruko veći rizik od depresije tokom pandemije.“
Drugi neočekivani nalaz bio je da su oni sa višim prihodima pre pandemije imali veći rizik od depresije tokom pandemije od onih koji su bili siromašniji. U istraživanjima pre pandemije, veći prihodi su povezani sa nižom prevalencijom depresije.
„Pretpostavili smo da je na ovo otkriće možda uticao velikodušan odgovor kanadske vlade sa Kanadskom beneficijom za hitne slučajeve (CERB), koja je možda imala zaštitni uticaj na mentalno zdravlje Kanađana sa niskim primanjima“, rekao je koautor Maria Rovsell, istraživačica na ILCA Univerziteta u Torontu.
„CERB je Kanađanima koji su izgubili posao tokom pandemije obezbedio mesečni prihod od 2000 dolara. Za neke pojedince i domaćinstva sa niskim primanjima, ovo bi zapravo povećalo njihov mesečni prihod, čime bi se smanjio finansijski stres među ovom populacijom.“
Studija je sprovedena korišćenjem podataka iz istraživanja Kanadske longitudinalne studije o starenju (CLSA).
CLSA je velika nacionalna longitudinalna studija koja uključuje starije Kanađane sa dijabetesom. Ova studija je identifikovala 2.730 osoba sa dijabetesom u uzorku CLSA. U ovoj grupi, 1.757 osoba nije imalo depresiju pre pandemije, a 973 je imalo depresiju pre pandemije. Studija je objavljena na internetu ovog meseca u časopisu Archives of Gerontologi and Geriatrics Plus.
„Dugoročne implikacije pandemije protežu se daleko izvan fizičkog zdravlja“, rekla je viši autor profesor Esme Fuller-Thomson sa Fakulteta za socijalni rad Factor-Inventash Univerziteta u Torontu i direktor ILCA.
„Važno je poboljšati pristup uslugama mentalnog zdravlja za osobe sa dijabetesom, posebno tokom perioda povećanog stresa. Intervencije koje su pokazale obećavajuće rezultate u podršci mentalnom zdravlju osoba sa komorbidnom depresijom i dijabetesom uključuju kognitivnu bihejvioralnu terapiju i psihoedukaciju. da poboljšamo pristup ovim važnim uslugama“.