Migranti spašeni na moru dok su pokušavali da stignu do Italije mogli bi biti prebačeni u Albaniju početkom sledećeg meseca, prema sporazumu između Italije i Albanije. Ovaj dogovor predviđa da Albanija primi migrante dok se njihovi zahtevi za azil obrađuju.
Italijanski premijer Đorđa Meloni je u junu najavila da će dva centra u Albaniji biti spremna da prime prve migrante do 1. avgusta. Međutim, postoje sumnje da će jedan od centara biti potpuno spreman na vreme. Ni Italija ni Albanija nisu precizirale kada će migranti stići.
Sporazum, potpisan novembra prošle godine, predviđa da Albanija ugosti do 3.000 migranata mesečno koje italijanska obalska straža pokupi u međunarodnim vodama. Migranti će biti pregledani na brodovima pre nego što budu poslani u Albaniju, gde će proći dodatni pregled.
Prema ambasadoru Italije u Albaniji Fabriciju Bučiju, centri će primiti samo odrasle muškarce, dok će ranjive osobe kao što su žene, deca, starci i oni sa zdravstvenim problemima biti smešteni u Italiji. Porodice neće biti razdvojene, a migranti će zadržati pravo da podnesu zahtev za azil u Italiji.
Iako će broj migranata koji će biti poslati u Albaniju tokom godine potencijalno dostići 36.000, Italija će prihvatiti one kojima je odobren azil, dok će oni čiji zahtevi budu odbijeni biti deportovani direktno iz Albanije.
Dok predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen podržava sporazum kao primer inovativnog pristupa rešavanju migracionih problema u EU, grupe za ljudska prava kritikuju dogovor kao opasan presedan. Međunarodni komitet za spasavanje (IRC) je izrazio zabrinutost zbog potencijalnih rizika i pozvao EU da ne koristi ovaj model kao šablon za rešavanje migracije.
Ovaj model nije jedinstven. Britanski premijer Keir Starmer je ranije odustao od plana svoje prethodne vlade da šalje migrante u Ruandu za obradu zahteva za azil, dok je nova ministarka unutrašnjih poslova Ivet Koper kritikovala troškove tog plana.
Dva centra u Albaniji, koja će koštati Italiju 670 miliona evra tokom pet godina, biće pod italijanskom jurisdikcijom, dok će spoljno obezbeđenje obezbeđivati albanski čuvari. Jedan od centara u Šengđinu je već spreman, dok drugi u Gjaderu još uvek nije završen zbog problema sa terenom i toplotnim talasom.
Meštani Gjadra, gde se gradi drugi centar, izražavaju podršku i očekuju ekonomske koristi od ovog projekta. U Šengđinu, centar je zaštićen metalnom ogradom i nije otvoren za novinare.
Meloni i njeni saveznici vide sporazum kao inovativno rešenje za podelu migracionog tereta u Evropi, dok kritičari smatraju da bi mogao postaviti opasan presedan u upravljanju migracijom.
