Iako je izuzetno retka, neki ljudi sa dijagnozom amiotrofične lateralne skleroze (ALS) se delimično ili potpuno oporavljaju od smrtonosne neurodegenerativne bolesti.
Bolje razumevanje ovog zbunjujućeg fenomena, o kome se izveštava u medicinskoj literaturi najmanje 60 godina, moglo bi da ukaže na potencijalne nove pristupe lečenju. U tom cilju, istraživači u Duke Health i St. Jude’s Research Hospital su nedavno pokrenuli studiju pacijenata koji se oporavljaju od ALS-a i otkrili određene genetske faktore koji izgleda da štite od tipičnog napada bolesti na motorne neurone.
Nalazi se pojavljuju u časopisu Neurologija.
„Sa drugim neurološkim bolestima, sada postoje efikasni tretmani“, rekao je Richard Bedlack, MD, Ph.D., Stjuart, Hughes i Vendt profesor na Odeljenju za neurologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta Duke. „Ali još uvek nemamo sjajne opcije za ove pacijente, i očajnički moramo da pronađemo stvari. Ovaj rad pruža polaznu tačku za istraživanje kako se dešavaju biološki preokreti ALS-a i kako bismo mogli da iskoristimo taj efekat terapeutski.“
Bedlak i kolege — uključujući i glavnog autora Džesija Krejla, doktora medicine, koji je sada na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu — sproveli su studiju o povezanosti genoma sa 22 učesnika kojima je dijagnostikovan ALS i koji su se oporavili, upoređujući ih sa sličnim pacijentima čiji su ALS je napredovao. Istraživači iz Dečje istraživačke bolnice St. Jude vodili su genetsku analizu.
„Naš ceo cevovod za sekvenciranje genoma koristio je multiomičku strategiju da kombinuje novodostupnu ekspresiju gena i epigenetske podatke, i maksimizirao ne samo ovaj jedinstveni skup podataka, već i baze podataka pacijenata CReATe i TargetALS“, objasnila je vodeći autor Evadnie Rampersaud, Ph.D., St. Istraživački bolnički centar Jude za primenjenu bioinformatiku. Ona je navela da je nalaz omogućen jer su uzorci pacijenata tako dobro okarakterisani.
Tim je identifikovao zajedničku genetsku varijaciju koja se zove polimorfizam jednog nukleotida (SNP). SNP smanjuje nivoe proteina koji blokira signalni put IGF-1, a učesnici studije sa ovom promenom od jednog slova u svojoj DNK imali su 12 puta veću verovatnoću da će doživeti oporavak od onih bez nje.
IGF-1 je faktor rasta koji je dugo bio meta interesovanja u istraživanju ALS-a zbog svoje uloge u zaštiti motornih neurona. Pacijenti sa ALS sa brzom progresijom bolesti imaju niže nivoe proteina IGF-1, ali klinička ispitivanja usmerena na podizanje nivoa IGF-1 su imala razočaravajuće rezultate.
Sadašnji nalaz pruža potencijalni novi pristup ciljanju IGF-1.
„Ovo sugeriše da put IGF-1 treba dalje proučavati kao potencijalnu metu za buduće tretmane ALS-a“, rekao je Krejl. „Iako možda nije efikasno jednostavno davati ljudima IGF-1, naša studija pokazuje da bismo mogli imati način da to uradimo drugačije smanjenjem nivoa ovog inhibirajućeg proteina. Takođe je moguće da su prethodne studije sa IGF-1 bile samo nije adekvatno dozirano ili treba da se dozira na drugačiji način.“
Bedlak je rekao da istraživački tim sada istražuje da li postoji korelacija između blokirajućeg proteina i progresije bolesti kod mnogo većeg broja pacijenata. Rezultati te analize će informisati da li bi se moglo pokrenuti kliničko ispitivanje koje cilja na ovaj protein.
