U nedavnoj studiji koju su sproveli istraživači sa univerziteta u Kelnu i Diseldorfu, kao i Univerzitetske bolnice u Bonu, majke širom Nemačke su pitane kako su ocenile svoja iskustva „sopstvenih kapaciteta“, „profesionalne podrške“, „opažene bezbednosti“ i „učešća“ tokom njihovo iskustvo porođaja osam do 12 meseci nakon porođaja.
Najveći nivo zadovoljstva u sve četiri oblasti zabeležen je kod vaginalnog porođaja bez medicinske intervencije. Generalno, žene su prilično pozitivno ocenile iskustvo porođaja, sa prosečno 3,09 poena od maksimalnih 4 poena.
Međutim, žene koje su bile podvrgnute akušerskim intervencijama prijavile su značajno niže rezultate zadovoljstva. Pet procenata učesnika je prijavilo ukupno negativno iskustvo porođaja. Studija, „Efekti akušerskih intervencija na iskustvo porođaja“, objavljena je u časopisu BMC trudnoća i porođaj.
Uprkos društvenoj važnosti ove teme i njenoj važnosti za pogođene žene, u Nemačkoj postoji samo nekoliko naučnih studija koje se bave akušerskim zbrinjavanjem u bolnicama i pitanjem „žene koje doživljavaju nasilje tokom porođaja“. Studija je zasnovana na odgovorima 852 majke i deo je projekta MAM-Care, koji se bavi potrebama, učešćem i bezbednošću u akušerskoj nezi u Nemačkoj.
„Pošto su žene nezadovoljnije svojim iskustvom porođaja kada se podvrgnu akušerskim intervencijama, aspekti kao što su osnaživanje, kao i dobra saradnja između akušerskog tima i porođaja su posebno važni“, rekla je glavni istraživač profesor dr Nadin Šolten, koja je sprovela rad na Institutu za medicinsku sociologiju, zdravstvene usluge istraživanja i rehabilitaciju (IMVR) na Univerzitetu u Kelnu.
Sada je profesorica istraživanja psihosomatskih i psiho-onkoloških zdravstvenih usluga na Univerzitetu u Bonu i rukovodi Istraživačkim centrom za zdravstvenu komunikaciju i istraživanje zdravstvenih usluga u Univerzitetskoj bolnici u Bonu.
Akušerske intervencije obuhvataju pritisak fundusa (pritisak na abdomen), neplanirane carske rezove, epiziotomiju i potpomognut vaginalni porođaj (vakum ekstrakcija/klešta).
Neplanirani C-sečnici su dobili najniže ocene za „sopstveni kapacitet“ i „opaženu bezbednost;“ potpomognuti vaginalni porođaji su dobili niže ocene od neplaniranih carskih rezova u dimenzijama „profesionalne podrške“ i „učešća“. Generalno, žene koje su imale neplanirani carski rez ili potpomognuti vaginalni porođaj ocenile su svoj „sopstveni kapacitet“ niže od žena koje su imale pritisak na fundus ili epiziotomiju.
Međutim, istraživači su takođe otkrili da su negativna iskustva u jednoj oblasti upitnika nadoknađena pozitivnim iskustvima u drugoj. Prema autorima, ovo naglašava važnost podrške i učešća.
„Promovisanje samoefikasnosti, uspostavljanje veze, pružanje podrške i ublažavanje strahova mogu doprineti pozitivnom iskustvu porođaja uprkos intervencijama“, dodala je Ana Volkert, prva autorka studije.
Prema istraživačima, potrebna su dalja istraživanja kako bi se istražila neobjašnjiva varijansa u iskustvima rađanja, posebno u pogledu efekata osnaživanja i podrške. Oni preporučuju razvoj strategija zajedno sa akušerskim timovima kako bi se minimizirala negativna iskustva porođaja u slučaju neophodnih akušerskih intervencija.
