Kako bi se suzbila klimatska kriza, sve veća pažnja se posvećuje emisiji metana. Metan je igrao značajnu ulogu u globalnom zagrevanju do sada, sa emisijama koje konstantno rastu. Međunarodni tim istraživača klime, čiji rad je objavljen u časopisu Frontiers in Science, postavio je tri ključna imperativa za smanjenje emisije metana i predstavio novi alat koji će pomoći u identifikaciji najefikasnijih metoda za postizanje tog cilja.
Profesor Dru Šindel sa Univerziteta Djuk, glavni autor studije, ističe da je svet uglavnom usredsređen na ugljen-dioksid kao glavnog krivca za dosadašnje klimatske promene. Međutim, naglašava da je potrebno hitno reagovati na emisiju metana kako bi se usporilo brzo zagrevanje planete koje je postalo evidentno poslednjih decenija. Metan, kao drugi najznačajniji gas staklene bašte, trenutno prima samo oko 2% globalnog finansiranja za borbu protiv klimatskih promena. Njegove emisije rastu zbog aktivnosti poput proizvodnje fosilnih goriva i sve većih emisija iz močvara usled klimatskih promena.
Naučnici ističu da je neophodno delovati odmah kako bi se smanjile emisije metana za 30% u periodu od 2020. do 2030. godine, kako bi se umanjili negativni uticaji klimatskih promena i zadržalo globalno zagrevanje ispod 2°C. Postavljajući tri ključna imperativa za akciju, naučnici se oslanjaju na analize podataka sa satelita, prijavljene emisije metana i međusobnu interakciju različitih opcija za smanjenje emisija.
Prvo, naglašavaju smanjenje emisije metana kao osnovni korak. Drugo, ističu važnost koordinacije napora u rešavanju problema metana i emisija ugljen-dioksida, jer samo smanjenje jednog gasa neće zaustaviti zagrevanje brzo, dok samo smanjenje drugog samo odlaže globalno zagrevanje. Treće, ističu potrebu za podsticanjem i sprovođenjem mera za smanjenje emisije metana.
Uticaj smanjenja emisija metana može biti značajan i isplativ. Procene pokazuju da je svaka tona metana emitovana 2020. godine prouzrokovala štetu od 470 do 1.700 dolara, ali bi stvarni trošak mogao biti mnogo veći kada se uzmu u obzir negativni uticaji na zagađenje vazduha i ljudsko zdravlje. Profesor Šindel ističe da većina opcija za smanjenje emisija metana donosi neto ekonomsku dobit, čak i bez uzimanja u obzir ekoloških efekata.
Važno je napomenuti da se metan ne zadržava dugoročno u atmosferi, te stoga smanjenje njegovih emisija brzo daje rezultate. Šindel podseća da ukoliko bi se odmah smanjile sve emisije metana, više od 90% akumuliranog metana bi napustilo atmosferu za 30 godina, dok bi samo oko 25% ugljen-dioksida bio eliminisan.
Najefikasnije strategije za borbu protiv emisija metana zavise od prethodno preduzetih mera u različitim sektorima i industriji. Zbog toga su autori razvili onlajn alat koji pomaže u identifikaciji najefikasnijih mera za smanjenje emisija metana u različitim zemljama.
U zaključku, pojedinci mogu doprineti smanjenju emisija metana promenom svojih životnih navika, poput izbegavanja prekomerne potrošnje mesa, kompostiranja organskog otpada i podržavanjem političara koji se zalažu za mere zaštite životne sredine.
