Ljudski mozak je predodređen da propadne. Utvrđivanje da li je pad pamćenja znak više od tipičnog starenja zahteva tehnologiju koja nije uvek dostupna, ostavljajući specijalistima da se oslanjaju isključivo na svoje iskustvo i rasuđivanje kako bi uočili znake demencije.
Međutim, naučnici su sada potvrdili da već klinički dostupan test krvi može dopuniti trenutne dijagnostičke metode gde skupo skeniranje i uzorci kičmene tečnosti nisu opcija, a čini se da takođe daje izuzetno visoku preciznost.
Istraživači sa Univerziteta Lund u Švedskoj vodili su tim naučnika u proceni da li kombinacija proteinskih odnosa pronađenih u ljudskom serumu može tačno otkriti Alchajmerovu patologiju kod pacijenata.
Oko 55 miliona ljudi širom sveta živi sa demencijom, uglavnom u obliku Alchajmerove bolesti.
Dok procesi na radu uključuju komplikovanu mešavinu genetskih i faktora životne sredine, jedna stvar zajednička svim osobama sa Alchajmerovom bolešću je stalan gubitak ključnih neurona koji je povezan sa izrazitim porastom abnormalnih proteina.
Ta dva proteina – beta-amiloid i tau – spajaju se i zapliću na načine koji ili direktno oštećuju ćelije ili izazivaju određeni stepen napada drugih imunoloških procesa.
Lekari opšte prakse i specijalisti često koriste CT skeniranje koji otkrivaju ovu degradaciju moždanog tkiva u vezi sa kognitivnim testovima i simptomima koji su sami prijavili da bi procenili da li pacijent verovatno ima Alchajmerovu bolest.
Ipak, čak iu najboljem slučaju sa čitavim spektrom dijagnostičkih alata koji su im na raspolaganju, i pružaoci primarne i sekundarne zdravstvene zaštite često ne uspevaju da naprave pravi poziv.
„Tačnost lekara primarne zdravstvene zaštite u identifikaciji Alchajmerove bolesti bila je 61 odsto, dok su lekari specijalisti bili tačni u 73 odsto slučajeva“, kaže neurolog Univerziteta Lund Sebastijan Palmkvist.
„Ovo naglašava nedostatak dobrih, isplativih dijagnostičkih alata, posebno u primarnoj zaštiti, i ukazuje na potencijalno poboljšanje u dijagnozi usvajanjem ovog testa krvi u zdravstvenim ustanovama.“
Brojne studije sprovedene poslednjih godina su istakle potencijalnu ulogu mera proteina plazme u dijagnozi Alchajmerove bolesti, posebno uporednih odnosa ‘normalnih’ i aberantnih oblika beta-amiloida i tau.
Dok su slični testovi sprovedeni na kičmenoj tečnosti, komercijalno dostupan test krvi bio bi daleko manje invazivan, manje bolan i brži za izvođenje u redovnoj klinici.
Da bi potvrdili da li je test krvi jednako pouzdan, Palmkvist i njegov tim regrutovali su 1213 pacijenata koje je njihov porodični lekar ili specijalista u Švedskoj procenjivao na Alchajmerovu bolest u periodu između februara 2020. i januara 2024.
Oko dve trećine pacijenata je klasifikovano kao subjektivni kognitivni pad ili blago kognitivno oštećenje, dok je preostala trećina već dobila dijagnozu demencije na osnovu mešavine kliničkih i kognitivnih testova.
Pored analize krvi, većini pacijenata je napravljena i lumbalna punkcija za kičmenu tečnost. Nekoliko onih koji nisu mogli da se podvrgnu PET skeniranju sa radionuklidnim oznakama umesto toga da bi procenili abnormalne agregacije proteina u mozgu.
Upoređujući rezultate, oba oblika procene su podjednako dobro prošla, predviđajući Alchajmerovu bolest sa tačnošću od 90 odsto.
Pogodnost testa krvi znači da više pacijenata može ranije dobiti tačnu dijagnozu, što im omogućava da bez odlaganja dobiju zdravstvenu negu koja im je potrebna.
„Test je već dostupan u SAD i verovatno će uskoro postati dostupan u mnogim drugim zemljama“, kaže viši istraživač Oskar Hanson, neurolog sa Univerziteta Lund.
„U početku će se uglavnom koristiti u specijalističkim klinikama za pamćenje, a može biti potrebno otprilike jednu do dve godine da se implementiraju smernice i obuka u primarnoj zaštiti.
Ovo istraživanje je objavljeno u JAMA.
