Iznenadna, neočekivana i medicinski neobjašnjiva smrt novorođenčeta tokom spavanja, sindrom iznenadne smrti odojčadi (SIDS), još nije u potpunosti shvaćena. Evropska istraživačka grupa je sada predstavila novi model objašnjenja u članku objavljenom u aktuelnom broju naučnog časopisa Ljudska priroda.
Ovaj model se prvenstveno fokusira na uzbudljivo pitanje kakvu ulogu mogu imati urođeni i stečeni zaštitni faktori odojčadi. „Otpornost novorođenčadi na SIDS je pitanje bez odgovora. Predstavljamo model objašnjenja za ovo“, kaže glavni autor i pedijatar Herbert Renz-Polster, povezan sa istraživanjem zdravstvenih službi na Odeljenju za opštu pedijatriju, pedijatrijsku kardiologiju i neonatologiju. u Univerzitetskoj bolnici u Dizeldorfu.
Do sada se SIDS pre svega objašnjavao uticajem faktora rizika kojima su odojčad izložena. Na primer, spavanje, pušenje cigareta od strane roditelja, preteška posteljina ili nepovoljna površina za spavanje. U stvari, takvi faktori rizika igraju važnu ulogu u razvoju SIDS-a, kao što tim autora nove studije jasno pokazuje.
„Naravno da se rizici računaju. Slučajevi SIDS-a bez bar jednog od poznatih faktora rizika su izuzetno retki. U većini slučajeva, ovi tragični događaji uključuju nekoliko rizika istovremeno. Ipak, ovo nije dovoljno za sveobuhvatno objašnjenje“, kaže Prof. dr Freia De Bock, šef Odeljenja za istraživanje zdravstvenih usluga u detinjstvu i adolescenciji, Odeljenje za opštu pedijatriju, neonatologiju i pedijatrijsku kardiologiju i Centar za zdravlje i društvo (chs) u Univerzitetskoj bolnici u Dizeldorfu.
Na primer, nejasno je zašto se rizik od SIDS-a tako značajno povećava nakon neonatalnog perioda: Zašto bi tromesečna beba trebalo da bude podložnija tipičnim rizicima od SIDS-a nego beba stara 3 nedelje, pitaju istraživači u njihov članak. Isto važi i za činjenicu da su muške bebe očigledno podložnije SIDS-u. Zaštitni efekat dojenja protiv SIDS-a takođe još uvek nije konačno objašnjen.
U trenutnoj publikaciji, naučnici ukazuju na ograničenja modela objašnjenja zasnovanog na riziku. Analiza podataka SIDS-a pokazuje da je samo ovo izuzetno loše u predviđanju sindroma iznenadne smrti odojčadi.
„Preko 99 procenata odojčadi sa određenim rizicima NE umiru od SIDS-a“, kaže dr Renc-Polster. Kako bi odgovorila na ovo pitanje, multidisciplinarna grupa je analizirala prethodne studije o sindromu iznenadne smrti novorođenčadi zasnovane na interdisciplinarnim istraživanjima epidemiologije SIDS-a, istraživanja spavanja, antropologije, razvojne pedijatrije i pedijatrijskog javnog zdravlja, sa posebnim fokusom na rezultate eksperimentalnih istraživanja odojčadi. .
Prema ovim nalazima, odojčad razvija bogat zaštitni repertoar kao deo svog normalnog i zdravog razvoja, koji im pomaže da kompetentno i efikasno reaguju na štetne uticaje. Deca koja umru od sindroma iznenadne smrti novorođenčadi očigledno nisu bila u stanju da pravilno izgrade svoj zaštitni repertoar. Ovo je potkrijepljeno činjenicom da se može pokazati da velika većina žrtava SIDS-a ima nedostatke u razvoju—na primjer, zbog pušenja majke tokom trudnoće ili teške nedonoščadi.
Posmatranje zaštitnih faktora moglo bi biti posebno plodno za objašnjenje „relativnog grejs perioda“ na početku života. „Rana istraživanja odojčadi su pokazala pre 100 godina da su bebe opremljene snažnom zaštitom u prvim nedeljama života: svojim urođenim neonatalnim refleksima. Oni obezbeđuju da mogu slobodno da dišu, na primer. Međutim, ovaj ‘isporučeni’ zaštitni štit se zatim mora postepeno koristiti zamenjen stečenim i takođe potpuno ‘obučenim’ zaštitnim programom“, kaže profesor De Bok.
Raniji istraživači SIDS-a su već istakli da se ova tranzicija dešava između drugog i četvrtog meseca života – upravo u fazi razvoja u kojoj je SIDS najčešći.
Izgleda da bebe sa problemima u razvoju prolaze posebno teško u ovoj prelaznoj fazi. Međutim, čini se da svakodnevna iskustva bebe takođe igraju važnu ulogu. Tim autora se poziva na teoriju evolucije, prema kojoj su iskustva nege tipična za vrstu uvek bila i prilike za učenje i obuku odojčeta da praktikuje zaštitno ponašanje.
Pijenje uz majčinu dojku je detaljno opisano u radu kao primer za to, a u stvari, zapažanja još iz 1960-ih su pokazala da to verovatno uključuje i vežbanje i proširenje veština kako bi se obezbedilo slobodno disanje.
Na osnovu ovih nalaza i razmatranja, naučnici su sada razvili sveobuhvatan model za razvoj SIDS-a, koji nazivaju „evoluciono-razvojni model“. Prema ovom modelu, ranjivost na SIDS se zasniva na neravnoteži između faktora rizika i zaštitnih faktora koji se formiraju tokom razvoja odojčeta.
„Za nas, SIDS predstavlja fatalnu neravnotežu između trenutnih fizioloških izazova i zaštitnih sposobnosti stečenih tokom razvoja“, kaže dr Renc-Polster.
